Čini se da će ekonomska politika naredne vlade, bez obzira na to ko je bude činio, biti pod velikim uticajem socijalnih pitanja s obzirom na veliki broj tranzicionih gubitnika posle 2001. godine. Budući da bi naredna vlada mogla da bude otvoreno antievropska, ona bi kao kompenzaciju mogla da pokaže veću ekonomsku agresivnost od prethodnih vlada.

Ako se izuzme LDP, kod svih stranaka primećuje se tendencija veće uloga države u privednoj aktivnosti – naredna vlada bi trebalo da bude motor razvoja privrede u periodu 2008-2012. Opšta slika koja se dobija nakon analize ekonomske ponude je da se od države se najviše zahteva da kreditira različite industrijske grane i pomaže različitim socijalnim slojevima. Jedan deo progama odnosi se i na uklanjanje prepreka za biznis, uglavnom putem spuštanja poreskih stopa.

Najviše planova na socijalnom planu, međutim, ima SPS koji predviđa opšte besplatno lečenje, ukidanje školarina na državnim fakultetima i ograničenje visine školarine na privatnim fakultetima, obavezne kolektivne ugovore o radu i penzije u iznosu od 70 odsto od prosečne plate. To će predstavljati veliki pritisak na javnu potrošnju, jer će sve povlastice morati da se finansiraju iz budžeta. Budući da je sasvim moguće da će SPS biti u narednoj vladi ko god je bude vodio, ove ciljeve SPS bi trebalo uzeti ozbiljno u predviđanjima privrednih kretanja u periodu 2008-2012.