Prema podacima Privredne komore Srbije lane je izvoz duvana i prerađevina vredeo je 29 miliona dolara, dok je na uvoz cigareta potrošeno 81,5 miliona. Deficit je dakle iznosio 52,5 miliona dolara, što je najveći deficit jedne robne grupe prehrambene industrije. Razlog za ovakav spoljnotrgovinski bilans treba tražiti u potpuno liberalizovanom tržištu što znači da je uvoz svih roba pa i cigareta slobodan.Za duvansku industriju i uvoznike ne postoje prepreke kako za uvoz duvana, tako i za cigarete. A problem koji je pre ratifikacije CEFTA sporazuma postojao između duvanskih industrija Srbije i Hrvatske rešen je tako što su akcize za domaće i uvozne cigarete izjednačene.

Hrvatska je, inače, još pre ratifikacije CEFTA sporazuma, tražila od Srbije da smanji akcize na uvozne cigarete i izjednači ih sa akcizama na domaće, a da pritom ne povećava carinu. Tom zahtevu je udovoljeno, ali je duvanska industrija u Srbiji posle toga ostala "slabo" zaštićena o čemu svedoči podatak da je carina na uvoz cigareta u Srbiji 15 odsto, u Hrvatskoj 38 odsto, a u Evropskoj uniji 58 odsto. Ako je za utehu Srbija je u obavezi da do kraja 2009. godine zaštiti domaću industriju, podižući carine na uvozne cigarete. To ide na ruku stranim kompanijama koje očekuju da povrate sredstva uložena u kupovinu fabrika duvanske industrije. S druge strane Hrvatska je gotovo zatvorena za uvoz cigareta, a čak 90 odsto cigareta koje se prodaju na tom tržištu su proizvod Tvornice duhana Rovinj.

PROKRČEN PUT

Komentarišući takvu situaciju na tržištu Davor Tomašković, glavni izvršni direktor TDR u izjavi za Danas kaže da bi predstavnici duvanske industrije u Srbiji trebalo da se izjasne kada nameravaju da "krenu" na tržište Hrvatske.
- Ako je suditi prema pisanju štampe, uskoro će se na tržištu Hrvatske pojaviti i jedan proizvod Duvanske industrije Niš. Reč je o cigaretama "partner", koje su okončale postupak registracije u Ministarstvu poljoprivrede Republike Hrvatske. Pritom, treba istaći da zakonski propisi Hrvatske dozvoljavaju plasman roba iz svih zemalja a ta obaveza proizašla je iz učlanjenja Hrvatske u Svetsku trgovinsku organizaciju. Do ulaska u STO Hrvatska je imala protekcionistički poreski sistem za domaće proizvođače, dok su uvozni proizvodi bili optrećeni većim akcizama. Hrvatska danas ima tri kategorije uvoznih cigareta koje se razlikuju po iznosu akciza.Pri tom, treba znati da zahtevi za razvrstavanje cigareta u grupu sa nižim akciznim stopama nisu vezani za poreklo ( domaći ili uvozni duvan), već za vrstu duvana što znači da cigarete moraju da sadrže najmanje 60 odsto aromatičnih sorti duvana. Otkupne cene tog duvana zavise od raznih faktora - od berbe, kvaliteta, ali i od svetske ponude i tražnje i kreću se od dva do deset evra za kilogram. To je, zapravo, cena prerađenog duvana, dok proizvođači dobijaju oko dva evra po kilogramu - ističe Tomašković, odgovarajući na pitanje na pitanje zašto cigarete proizvedene u Srbiji ne nalaze "put" do hrvatskog tržišta.

U tom kontekstu nameće se i pitanje konkurentnosti svetskih proizvođača prisutnih na tržištu Srbije koji, stiče se utisak, ne mare pretrano za izvoz. Jedan od razloga takvog ponašanja svakako je i velika potražnja za cigaretama na domaćem tržištu.Procenjuje se da je tržište cigareta u Srbiji vredno oko 350 miliona evra, što je značajan prihod .Realno je očekivati da će sa rastom standarda rasti i cene cigareta, ali i značaj tržišta Srbije. Jer, kutija cigareta koja na domaćem tržištu košta evro - u zapadnoj Evropi se prodaje po ceni od pet evra.Sličan primer je i sa cigaretama marke "ronhil", koje proizvodi TDR iz Hrvatske, koje u Srbiji koštaju jednan evro, dok se na matičnom tržištu prodaju za dva evra, a razlika je upravo u akcizama i državnim dažbinama.

Činjenica je da su svetski duvanski lideri platili visoku cenu ulaska na tržište Srbije, ali je činjenica, takođe, da u Srbiji svaka treća odrasla osoba puši i da je od domaćeg duvana moguća proizvodnja poznatih marki cigareta. Kad je reč o izvozu treba reći da bi samo visoka profitabilnost, veća nego u drugim fabrikama u regionu, mogla da bude zamajac za značajniji izvozni program. Kako domaći program proizvodnje već ustaljenih domaćih brendova obezbeđuje prihod na tržištu, ali i zarade zaposlenih u toj industriji koje su uvek u vrhu (u aprilu ove godine prosečna zarada zaposlenih premašila je 74.000 dinara), pa bi se moglo reći da je ulaznica za srpsko tržište, ma koliko bila skupa zapravo siguran dobitak.

PREMIJE KAO STIMULANS
Činjenica je da je proizvodnja duvana u Srbiji zapuštena, mada država i resorno ministarstvo pokušavaju da premijama podstaknu proizvođače. Ove godine duvanom je zasejano manje od sedam hiljada hektara i ta poljoprivredna kultura uzgaja se uglavnom u južnoj Srbiji, u kojoj su klimatski uslovi najpogodniji.Inače, Srbija, Grčka i Bugarska su zemlje koje drže monopol u proizvodnjih tih sitnolisnih, orijentalih tipova duvana, sa geografskim poreklom..

- Lane je u Srbiji proizvedeno oko 8.600 tona sirovog duvana, a za premije je isplaćeno 470 miliona dinara, ili 30 odsto više od planiranog iznosa. Međutim, i za inače profitabilnu industriju cigareta, premiranje proizvodnje duvana trebalo bi da bude važniji zadatak. Jer, ako se zna da su tri svetska proizvođača uložila milijarde evra u kupovinu domaćih fabrika cigareta, onda je 7,1 milion evra koliko je ukupno uloženo u podsticanje sadnje duvana (Filip Moris uložio je tri, BAT - 2,5 miliona, JTI - 1,6 miliona evra) skromna cifra. Utoliko pre što su ulaganja uglavnom usmerena u sušare duvana. Istina, novi vlasnici fabrika podigli su obim proizvodnje domaćih proizvođača folija ili duvanskih kutija, mada i dalje uvoze drugi repromaterijal - komentariše za Danas Milan Prostran, sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije i dodaje da premiranje proizvodnje treba nastaviti kako bi se bar delimično nadoknadio gubitak nastao posle ukidanja zakonske obaveze da fabrike otkupljuju 50 odsto domaćeg duvana.

Utoliko pre što su ulaganja uglavnom usmerena u sušare duvana. Istina, novi vlasnici fabrika podigli su obim proizvodnje domaćih proizvođača folija ili duvanskih kutija, mada i dalje uvoze drugi repromaterijal - komentariše za Danas Milan Prostran, sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije i dodaje da premiranje proizvodnje treba nastaviti kako bi se bar delimično nadoknadio gubitak nastao posle ukidanja zakonske obaveze da fabrike otkupljuju 50 odsto domaćeg duvana.

Komentarišući skromne izvozne rezultate duvanske industrije Prostran podseća da je očigledno da ovdašnji proizvođači cigareta i ostalih duvanskih proizvoda ne računaju na prihode od izvoza. Na drugoj strani uvozi se duvan, kao i ostali repromaterijal za proizvodnju i pakovanje cigareta.
- Postoji interes da se poveća proizvodnja aromatičnih, orijentalnih sorti duvana (jaka, ravnjak, prilep..). Tako je, recimo, multinacionalna kompanija Alijansa sklopila ugovore sa proizvođačima kako bi obezbedila uzgoj tih sorti koje su zapravo začini za duvan, odnosno cigarete.Proizvodnja duvana u Srbiji kreće se oko 8.000 tona, a pušači konzumiraju oko 17 hiljada tona.Očigledno je, dakle, da postoji prostor za širenje proizvodnje duvana - naglašava Prostran..

Tome treba dodati i procene stručnjaka da će Srbija imati značajne koristi od primene CEFTA sporazuma s obzirom na takozvani dijagonalni akumulativni princip koji omogućava privilegovani režim izvoza na tržište Evropske unije robe proizvedene u više od jedne zemlje članice CEFTA. Članice - Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Crna Gora i Kosovo - prihvatile su da se počev od 1. januara ove pa do 2012. godine carinske dažbine postepeno povećaju sa 15 na 57,6 odsto.Ukinuto je diskriminatorno akcizno oporezivanje i obezbeđen jednak tretman domaćih i stranih vrsta cigareta, ublažena je dosadašnja obaveza o kupovini domaćeg duvana , pa kompanije mogu da uvoze do 20 odsto duvana iz inostranstva. Fabrike duvana u Srbiji zadovoljne su tim potezom, ističući da on podstiče dalje investiranje u Srbiji.

Necarinske barijere

Sva strana roba na tržištu Srbije mora da ima tzv. nacionalni tretman što znači ista visina poreza, kao i primena istih propisa o kvalitetu.Sve što nije u skladu sa tim zahtevima predstavlja kršenje CEFTA sporazuma. Međutim, države članice sporazuma CEFTA, kao uostalom i sve ostale zemlje sveta, pribegavaju drugim načinima zaštite matičnog tržišta. Reč je o necarinskim preprekama. Prema studiji Pakta za stabilnost zemlje istočne Evrope "koriste" više od sto vrsta raznih, necarinskih barijera, čije je otklanjanje u nadležnosti tzv. zajedničkog komiteta. Najčešće je reč o komplikovanoj proceduri na graničnim prelazima, nepriznavanju sertifikata za robu koja se uvozi, nedovoljan broj međunarodno priznatih akreditacionih i sertifikacionih tela...Prepreku za uvoz predstavlja i neusklađenost standarda zemlje izvoznika sa normativima i međunarodno priznatim standardima. Otežavajuća okolnost može da bude i vizni režim, ali i krijumčarenje, korupcija.Te prepreke su netransparetne, odnosno nevidljive, ali su, kad je reč o izvozu roba često "teže" od carina - izjavio je za Danas Dejan Jovović, samostalni savetnik u Birou za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije.

Brend koji je osvojio srpsko tržište

Pristupanje CEFTI bilo je izuzetno značajno za poslovanje TDR na tržištu Srbije, jer je naša firma, pre januara 2008. godine, kada je Sporazum stupio na snagu, plaćala višestruko veće akcize na proizvode od duvana što je poslovanje činilo neprofitabilnim. I što je još značajnije takva akcizna politika spečavala nas je da se na tržištu Srbije takmičimo u prodaji jeftinijih cigareta, već smo mogli da se dokažemo samo na 40 odsto tržišta koje je "pripadalo" segmentu skupljih cigareta. "Ronhil" je inače naš najprodavaniji brend na srpskom tržištu - čak 51 odsto ili sedam milijardi komada od ukupno 14,5 milijardi cigareta te marke proizvedenih u 2007. godini stiže do potrošača u Srbiji - kaže za Danas Davor Tomašković, glavni izvršni direktor TDR.