Taman kada su se građani koji su se zadužili na dugi rok za stanove, obradovali jakom dinaru koji im smanjuje mesečne rate, pogodilo ih je povećanje EURIBOR-a, odnosno kamatne stope po kojoj prvoklasne evropske banke pozajmljuju međusobno novac, a za koju su njihovi krediti vezani. Nekima se rata za zajmove zbog toga povećala već od ovog meseca, a drugima sledi, što zavisi od toga na koliko meseci banka usklađuje tu evropsku kamatu. Uteha im je to što je dinar ojačao pa će rata preračunata u dinare, ipak, smanjiti zaduženje.

Već i sa nagoveštajem povećanja bazne kamate Evropske centralne banke na 4,25 odsto počeo je da raste i šestomesečni EURIBOR koji je dostigao 5,14 procenata na godišnjem nivou. To znači da će za one koji su uzeli srednjoročne i dugoročne kredite vezane za evro julska nominalna kamatna stopa biti povećana za 0,4 odsto u odnosu na april ili januar, objašnjava Goran Nikolić, analitičar u Privrednoj komori Srbije.

Jezikom brojki, Nikolić to objašnjava ovako: nekom ko je uzeo kredit od 30.000 evra otplatna rata biće sada veća za sedam do osam evra, a oni koji otplaćuju dvostruko veći zajam, mesečno će morati da izdvoje više oko 15 evra, u dinarskoj protivvrednosti.

U Inteza banci kamatne stope se usklađuju sa rastom EURIBOR-a kvartalno, tako da će ta trenutna kamatna stopa biti na snazi do kraja septembra. Međutim, ono što bi bar malo moglo da uteši korisnike stambenih kredita, kako kaže Dejan Tešić, član Izvršnog odbora te banke, jesu najave Evropske centralne banke da za sada ne očekuje dalje povećanje kamata u Evropi u ovoj godini.

Kao posledica povećanja EURIBOR-a, došlo je do povećanja i rata po svim kreditima kod kojih je ugovorena promenljiva kamatna stopa vezana za kretanje EURIBOR-a, a to su uglavnom stambeni krediti. Konkretno, kako kaže Tešić, šestomesečni EURIBOR koji se najčešće koristi prilikom ugovaranja kamate za stambeni kredit je porastao sa 4,73 odsto, koliko je iznosio na kraju prvog kvartala 2008. na 5,13 odsto što se odrazilo na povećanje mesečnih rata. Na primer, za stambeni zajam od 50.000 evra sa rokom otplate od 25 godina, mesečna rata iznosila je oko 370 evra, koja zbog rasta EURIBOR-a dodatno „narasta” za 14 evra.

Unikredit nudi, kako kaže Raško Tomašević, direktor marketinga, dve vrste stambenih kredita: prvi, uz kamatu od 6,5 odsto koja zavisi od visine EURIBOR-a i kreditnog rizika zemlje. Ali, u ovom slučaju, mesečna rata se ne menja automatski ukoliko su male promene u visini te kamatne stope. Klijentima se nudi i mogućnost da uzmu stambeni kredit uz kamatnu stopu koja uključuje EURIBOR koji se, opet, usklađuje svaka tri meseca (februar, maj, avgust i oktobar). Na ovu sumu banka dodaje još 1,7 odsto. Oni koji su se opredelili za ovu varijantu, a takvih je, kako dodaje Tomašević, u poslednjih šest meseci najviše, sada će biti ugroženiji.

Hipo Alpe – Adrija banka je od 1. jula povećala mesečnu ratu za stambene kredite, ali samo za iznos uvećanog tromesečnog EURIBOR-a u iznosu od 0,25 odsto, kaže Miodrag Tašin, direktor sektora za poslove sa stanovništvo. Recimo, ako je nekom rata bila 400 evra sada plaća 401 evro, s obzirom na to da je evropska valuta na našoj kursnoj listi oslabila, dok je rata u dinarima ostala ista ili je čak manja.

Bankari napominju da je uprkos sve većoj domaćoj deviznoj štednji, problem što ona nije oročena na dugi rok, tako da su sve banke prinuđene da pozajmljuju sredstva iz inostranstva. Ali, čak i kada bi imali domaće izvore za dugoročno kreditiranje, sva su tržišta povezana poput spojenih sudova. Kamatne stope na kredite su i van naše zemlje porasle zbog rasta EURIBOR-a, koji je trenutno dostigao rekordnu visinu zbog inflacije.