"Dva su bitna razloga uticala na umereniju tražnju bankarskih usluga. Najpre, to su mere Narodne banke Srbije usmerene na obuzdavanje tražnje kredita, a drugi razlog je to što su se građani u prethodne dve godine značajno zaduživali, a zaduženost rasla oko 50 odsto godišnje i naravno da je došlo do zasićenosti na tržištu“, rekao je Dugalić.

Smirivanje tražnje, prema njegovim rečima, potvrđuju i broj izdatih kartica, korišćenje kreditnih kartica, čekova i zaduženja po tekućim računima.

Zaduženost građana u junu ove godina bila je oko 315 milijardi dinara, što je rast u odnosu na maj od 0,8 odsto, dok je u odnosu na prošlih šest meseci povećana 6,8 odsto.

„Takav rast zaduženosti je umeren i ako je inflacija bila oko šest procenata u prvih šest meseci, onda su realno građani zaduženost zadržali na nivou od prošle godine“, osenjuje Dugalić .

Gotovinski krediti već nekoliko meseci opadaju i u junu su iznosili oko 124 milijarde dinara, oko 1,2 odsto manje nego u maju, dok su za prvih šest meseci ti krediti smanjeni 2,7 odsto.

Potrošački krediti, takođe, već nekoliko meseci opadaju. Na kraju juna iznosili su 17,9 milijardi dinara, 2,2 odsto više nego u maju, ali u odnosu na početak godine manji su 26,3 odsto, naveo je Dugalić.

Ostali krediti, u koje spada refinasiranje kredita, u junu su iznosili oko 27 milijardi dinara, što je u odnosu na kraj prošle godine manje 15,8 odsto.

Jedino poljoprivredni i stambeni krediti beleže rast tokom ovih šest meseci. Stambeni krediti prvi put su postali dominanatn oblik zaduženosti građana jer su krajem juna bili veći nego gotovinski krediti i bili su oko 127 milijardi dinara, 2,9 odsto više nego prethodnog meseca. Kad se poredi s krajem prošle godine, zaduženost po osnovu stambenih kredita veća je 24,6 odsto.

Poljoprvredni krediti su takođe neznatno porasli, 1,3 odsto, i iznose oko 17,5 milijardi dinara, a u odnosu na kraj prošle godine to je povećanje od 123 odsto, što je i najznačajniji rast kreditne zaduženosti, rekao je Dugalić.

Na rast poljoprivrednih kredita uticalo je to što je Ministarstvo poljoprivrede pre tri meseca odobrilo dosta kratkoročnih kredita.

On je dodao da sve dok građani uredno plaćaju svoje obaveze, zaduženost nije velika.

Prema podacima Kreditnog biroa, građani u 1,4 odsto slučajeva kasne sa izmirivanjem dugova, što je blago pogoršanje od 0,2 procentna poena u odnosu na kraj prošle godine.

Dugalić smatra da je teško očekivati pad kamata kao što se dešavalo pre dve godine, jer na srpskom tržištu ne postoji dovoljan obim sredstva za plasiranje kredita posebno kad je u pitanju privredni sektor, pa su banke prinuđene da se zadužuju u inostrasntvu. Zbog toga, ekonomska dešavanja na međunarodnim tržištima utiču i na kretanje kamatnih stopa u Srbiji.

„Trenutno kamate rastu jer inflacija preti i zemljama u kojima se zadužuju naše banke. Kretanje cene nafte na svetskom tržištu utiče na inflaciju, pa centralne banke pokušavaju da povećanjem kamatnih stopa obuzdaju tražnju i tako se efekat se prenosi i kod nas“, objasnio je Dugalić.

Tendencija rasta kamatnih stopa u Srbiji verovatno će se nastaviti, ako ne dođe do dramatičnih promena u kretanju cene nafte, procenjuje on.

Dugalić je prognozirao da će se kamate blago povećati ili će ostati na istom nivou na kome su sada: „Konkurencija sprečava banke da preterano podižu kamate. Naprotiv, većina banaka je podigla kamate na štedne uloge. Mislim da neće doći do dramatičnih promena kamatnih stopa jer banke će pokušati da amortizuju te promene nekim drugim načinima kako ne bi izgubile svoje klijente“.