On je na otvaranju IV Međunarodnog sajma energetike i V Međunarodnog sajma zaštite životne sredine rekao da ratifikovani sporazumi mogu da sadrže i gradnju kogenerativnih elektrana, odnosno postrojenja koja istovremeno proizvode toplotnu i električnu energiju.

Škundrić je kao osnovne ciljeve u oblasti energetike naveo obezbeđenje snabdevanja energijom, efikasnost i efektivnost energetskog sektora, zaštitu životne sredine i razvoj obnovljivih izvora energije.

Škundrić je kazao da je sa ruske strane potvrđeno da će gasovod Južni tok biti izgrađen do kraja 2015, te da će predstavnik Gasproma doći u narednih desetak dana kad će se ruska strana posebnim protokolom obavezati na sve radnje u vezi sa gasovodom, počev od izrade studije izvodljivosti do rokova za izgradnju.

„Rok je pomeren sa 2013. na 2015. jer Rusi kažu da je i njih pogodila ova finansijska kriza“, kazao je Škundrić na 4. Međunarodnom sajmu energetike i 5. Međunarodnom sajmu zaštite životne sredine. Na pitanje o garancijama, Škundrić je odgovorio da je garancija međudržavni sporazum, jer je ruska država većinski vlasnik Gasproma i svojim potpisom garantuje da će gasovod biti završen. On je dodao kako o konkretnim pitanjima, poput investicija u NIS, nije govoreno na sastancima međuvladine komisije.

„U projektnoj dokumentaciji za izradu ’feasibility’ studije predviđeno je da gasovod ima kapacitet od 20 milijardi kubika godišnje. Studija izvodljivosti za izgradnju dela Južni tok kroz Srbiju biće završena naredne godine kad radovi mogu i da počnu, a ukupna dokumentacija za ceo Južni tok će biti završena do 2010. Predviđeno je da se do 20. decembra završe pregovori kad bi trebalo da se potpišu ugovori. Značajno je da je pre potpisivanja ugovora dogovoreno da se potpiše protokol kojim će biti precizirane sve obaveze Rusije u vezi sa skladištenjem gasa“, kazao je Škundrić dodajući kako je na sastancima međuvladine komisije bilo reči o revitalizaciji hidrocentrale Đerdap u vrednosti od 150 miliona dolara, koja bi trebalo da se obavi u naredne četiri godine.

Državni sekretar u Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja Miladin Avramov rekao je da politika tog ministarstva predviđa uvođenje oštrih kazni za zagađivače. On je ukazao i na važnost razvoja čistih tehnologija i njihov suštinski uticaj na privredni razvoj Srbije.

„Priključenje EU obavezuje nas da svi pojedinačno načinimo napor da uskladimo propise u skladu sa evropskim“, zaključio je Avramov.