Na udaru države naći će se ne samo nezakonito stečena imovina, već i sav posed okrivljenog koji nije u srazmeri sa prihodima i čije poreklo ne može da dokaže. To znači da bi Milorad Ulemek Legija, braća Aleksandar i Miloš Simović, Stanko Subotić Cane, Goran Kljajević, Sekula Pijevčević, Mihalj Kertes i mnogi drugi optuženici već od ove sedmice mogli da očekuju pozive za ročišta na kojima će dokazivati poreklo svega što poseduju. Stručnjaci procenjuju da je Zakon o oduzimanju imovine, jedan od najvažnijih propisa za uspešno suprotstavljanje organizovanom kriminalu. Pravljen je po uzoru na italijanski zakon, na koji je „Koza nostra” svojevremeno odgovorila pretnjom da će srušiti Krivi toranj u Pizi, Koliko će zahteva za trajno oduzimanje imovine biti podneto, znaće se po završetku finansijskih istraga, kaže naš sagovornik, Miljko Radisavljević, specijalni tužilac:

– Tužilaštvo je spremno za pokretanje finansijskih istraga. Prvi postupci odnosiće se na pripadnike takozvanog zemunskog klana i osobe optužene zbog trgovine opojnim drogama.

Da li će se odredbe novog zakona primenjivati i na optužene u predmetima takozvane stečajne, carinske, duvanske, drumske, saobraćajne mafije i na aferu „Kipar”?

U svim krivičnim postupcima koje je pokrenulo Specijalno tužilaštvo mogu se primeniti odredbe ovog zakona. Međutim, da bi do toga došlo, neophodno je da bude ispunjen i drugi, rekao bih materijalni uslov, odnosno da postoji imovina proistekla iz krivičnog dela. Jedna od karakteristika organizovanog kriminala jeste to da se krivična dela vrše upravo radi sticanja imovinske koristi. Postoje osnovi sumnje da većina okrivljenih protiv kojih vodimo krivične postupke poseduju imovinu proisteklu iz krivičnog dela. Da li će te sumnje biti potvrđene znaćemo posle sprovedenih finansijskih istraga. Izvesno je da će se one voditi u predmetima koje pominjete, ali i u drugim.

Kakve su procene o broju optuženih koji bi mogli da se već od sledeće sedmice nađu pod finansijskom istragom?

Tačan podatak o tome u ovom trenutku nije moguće saopštiti. Svakako, protiv većeg broja okrivljenih organizatora i članova kriminalnih grupa biće pokrenute finansijske istrage. Koliko će zahteva za trajno oduzimanje imovine biti podneto znaće se po završetku istraga, a to će zavisiti od prikupljenih dokaza o imovini i zakonitim prihodima vlasnika. Ne treba očekivati brze, a još manje lake postupke. Evidencije i baze podataka o imovini građana kojim raspolažu državni organi, javna preduzeća i druge organizacije nisu ažurne. Biće neophodno dosta klasičnog operativnog policijskog rada da bi se došlo do tih podataka.

Kako će izgledati procedura oduzimanja nelegalno stečene imovine?

Postupak finansijske istrage pokreće se posebnom naredbom javnog tužioca protiv vlasnika, kada postoje osnovi sumnje da poseduje znatnu imovinu proisteklu iz krivičnog dela. Istragom rukovodi javni tužilac. Cilj istrage je da se prikupe dokazi o imovini, zakonitim prihodima i troškovima života okrivljenog, svedoka saradnika ili ostavioca, dokazi o imovini koju je nasledio pravni sledbenik i o naknadi po kojoj je imovina preneta na treće lice.

Šta će biti zadatak Jedinice za finansijsku istragu i Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom?

Jedinica za finansijsku istragu je specijalizovana jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova čiji je zadatak da otkrije imovinu proisteklu iz krivičnog dela i da prikupi dokaze. Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom je organ u sastavu Ministarstva pravde koji upravlja oduzetom imovinom, bavi se procenama, skladištenjem, čuvanjem, prodajom i raspolaganjem dobijenih sredstava kao i pružanjem međunarodne pravne pomoći.

U kojim situacijama će imovina biti privremeno oduzeta?

U slučajevima kada postoji opasnost da bi kasnije oduzimanje imovine bilo otežano ili onemogućeno, na primer u slučaju opasnosti da će imovina biti prikrivena, otuđena i slično. Predviđena je mogućnost da i javni tužilac izuzetno može doneti naredbu o zabrani raspolaganja imovinom i o privremenom oduzimanju pokretne imovine. Ova mera traje do donošenja odluke suda o zahtevu javnog tužioca za privremeno oduzimanje imovine.

Kakva je procedura za trajno oduzimanje imovine?

Zahtev za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela javni tužilac podnosi sudu posle podizanja optužnice i njenog stupanja na pravnu snagu. Javni tužilac može podneti takav zahtev u roku od godinu dana po pravnosnažnom okončanju krivičnog postupka. Po isteku ovog roka zahtev za oduzimanje imovine se ne može podneti. Razlikuje se postupak po zahtevu za oduzimanje koji je podnet u toku prvostepenog postupka ili posle toga. U prvom slučaju, vlasnik će biti pozvan na glavni pretres radi izjašnjenja da li osporava podneti zahtev. Ukoliko ospori zahtev javnog tužioca odluka će biti doneta u posebnom postupku, a u svim drugim slučajevima odluka će biti sadržana u krivičnoj presudi. Povodom zahteva za trajno oduzimanje imovine podnetog posle završenog prvostepenog postupka i u slučaju kada je vlasnik na glavnom pretresu osporio zahtev tužioca, sud donosi odluku na posebnom ročištu. Trajno oduzimanje imovine nije moguće pre pravosnažnog završetka krivičnog postupka. Za razliku od toga, privremeno oduzimanje imovine može se realizovati u svim fazama krivičnog postupka, kao i finansijska istraga.

Da li će ovaj zakon važiti i van slučajeva organizovanog kriminala?

Da. Zakon će se odnositi i na slučajeve prikazivanja pornografskog materijala i iskorišćavanje dece za pornografiju, krivična dela protiv privrede, falsifikovanja novca, falsifikovanja hartija od vrednosti, falsifikovanja i zloupotrebe platnih kartica, poreske utaje, krijumčarenja, pranja novca, neovlašćene proizvodnje, držanja i stavljanja u promet opojnih droga, nedozvoljenog držanja oružja i eksplozivnih materija, nedozvoljenog prelaza državne granice i krijumčarenja ljudi, primanja mita, davanja mita pa do krivičnih dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom. Odredbe ovog zakona primenjuju se za najteže oblike ovih dela kada imovinska korist pribavljena krivičnim delom, odnosno vrednost predmeta krivičnog dela prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara.

Da li će i svedoci saradnici moći da se nađu na udaru zakona?

Zakon se neće primenjivati na svedoke saradnike koji su taj status stekli do dana stupanja na snagu zakona, a to je 4. novembar 2008. godine. Interesantno je da će se zakon primenjivati i na ostavioce, odnosno na osobe protiv kojih krivični postupak nije pokrenut ili je obustavljen zbog njihove smrti. Da bi do toga došlo, potrebno je da je u krivičnom postupku koji se vodi protiv drugih lica utvrđeno da je ostavilac zajedno sa njima učinio krivično delo na koje se ovaj zakon primenjuje.

Kako će se zakon primenjivati na osobe koje su u bekstvu?

Bekstvo nije smetnja za vođenje finansijske istrage. U postupku privremenog i trajnog oduzimanja imovine, zakon obavezuje sud da održi ročište na koje poziva vlasnika i njegovog branioca. Na taj način se vlasniku pruža mogućnost da ospori navode javnog tužioca u zahtevu za oduzimanje imovine. U slučaju da se vlasniku imovine ne može dostaviti poziv, sud je u obavezi da mu po službenoj dužnosti postavi punomoćnika. Na ovaj način su stvorene procesne pretpostavke da se postupak oduzimanja imovine vodi i protiv lica koja su u bekstvu.

Koja imovina će biti oduzimana i kako će država tom imovinom raspolagati?

Oduzimaće se novac, pokretne stvari, dragocenosti, akcije, obveznice, druge hartije od vrednosti, nekretnine u vidu kuća, stanova, lokala, poslovnih zgrada, zemljišta i drugog, prihod ili zarada iz krivičnog dela. Smatram da će u primeni zakona imovina u vidu nekretnina najčešće biti oduzimana. Kada krivični sud donese rešenje kojim usvaja zahtev javnog tužioca, dostavlja ga vlasniku, javnom tužiocu i Direkciji. Odmah po prijemu rešenja suda, Direkcija je u obavezi da preduzme mere za obezbeđenje, popisivanje, čuvanje i eventualno raspolaganje oduzetom imovinom. Po pravosnažnosti rešenja o oduzimanju nepokretne imovine ona postaje vlasništvo Republike Srbije, kao i sva druga trajno oduzeta imovina. Najveći deo trajno oduzete imovine biće prodat. Po odbijanju troškova upravljanja oduzetom imovinom, preostala sredstva biće uplaćivana u budžet Republike Srbije. Deo tih sredstava biće korišćen za finansiranje socijalnih, zdravstvenih, prosvetnih i drugih ustanova. Ukoliko se u oduzetoj imovini nađu predmeti od istorijske, umetničke ili naučne vrednosti oni će bez naknade biti ustupljeni ustanovama nadležnim za njihovo čuvanje.