On je rekao da će predviđena kvota od 15.000 za ovu godinu biti ispunjena do kraja ovog meseca.

"Program ćemo pratiti sledeće godine da bismo videli šta će biti s tim ljudima nakon njegovog isteka, koji procenat njih će dobiti radno mesto i prema tome ćemo i usmeravati dalji razvoj programa", kazao je direktor Nacionalne službe za zapošljavanje.

Ilić je rekao da je iz republičkog budžeta za aktivne mere zapošljavanja ove godine izdvojeno 3,5 milijardi dinara i da je pored toga Vojvodina izdvojila dodatnih 1,5 milijardi dinara za programe na
teritoriji te pokrajine.

"U poređenju sa zemljama Zapadne Evrope sredstva za aktivne mere su višestruko manja. Izdvajamo 35 puta manje od Austrije, koja ima tri puta manje nezaposlenih nego mi", rekao je on i dodao da to znači da se u Austriji po nezaplslenom izdvaja 105 puta više novca nego u Srbiji.

Kako je naveo, pored subvencionisanih radnih mesta, novac se troši i za sajmove zapošljavanja, kojih u Srbiji svake godine ima oko 100 i kroz njih prođe najmanje 50.000 nezaposlenih.

Dodao je i da Nacionalna služba za zapošljavanje organizuje i obuke i prekvalifikacije, kao i pomoć za pripremu za razgovor za posao.

Ilić je istakao da stručnjaci te institucije mladima koji im se obrate pomažu da odaberu zanimanje koje im odgovara i koje će biti traženo na tržištu rada.

"Često se dešava da deca po preporuci drugova ili roditelja, zbog njihovih neostvarenih ambicija, promaše zanimanja, završe školu nakon koje ne mogu da se zaposle i čekaju godinama na posao", kazao
je Ilić.

Trenutno su tražena zanimanja u proizvodnji, pre svega u građevinskoj industriji, kazao je on i napomenuo da je građevinarstvo tokom prethodnih meseci u opadanju.

"Tražena zanimanja su i profesori engleskog jezika, profesori matematike, sva zanimanja iz oblasti informacionih tehnologija, inžinjeri mašinske struke i elektrotehničkog fakulteta", rekao je
Ilić.

Prema njegovim rečima, nisu tražena zanimanja u oblasti poljoprivrede, hemijski tehničari, kao i oni koji su završili gimnazije, ekonomske i administrativne srednje škole.

Potrebe tržišta rada zavise od regiona, kazao je Ilić i dodao da je na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje 27.000 zdravstvenih radnika, od kojih 3.500 lekara koji u Beogradu ne mogu da pronađu posao, a većina njih neće da ode u druge gradove.