On je objasnio da privrednom oporavku prete dve vrste neravnoteža, od kojih je prva neravnoteža između razvijenih država i onih u razvoju, objavljeno je na sajtu MMF-a.

Rast je u razvijenim zemljama manji od potencijala, dok privrede u razvoju ostvaruju mnogo brži rast, a neke bi uskoro čak mogle da dožive pregrevanje, istakao je Štros-Kan.

Prvi čovek MMF-a je dodao da je druga neravnoteža ona unutar neke zemlje. Stopa nezaposlenosti u svetu je trenutno na rekordnom nivou, a sve veća razlika u primanjima građana povećava socijalne tenzije.

"Moje mišljenje je da ćemo ostvariti pravi oporavak ako primenimo holistički pristup upravljanju privredom, odnosno pristup koji ne stavlja fokus samo na makroekonomsku i finansijsku politiku, nego i na stvaranje radnih mesta i socijalnu zaštitu. Bez radnih mesta i sigurnosti zarade nema domaće tražnje, a time ni održivog oporavka", izjavio je Štros-Kan.

Kad je reč o toku ekonomskog oporavka u svetu, direktor MMF-a ne naveo da se za razvijene privrede očekuje da će 2011. ostvariti skroman rast od 2,5 odsto, pri čemu će na tražnju loše uticati visoka nezaposlenost i zaduženost domaćinstava.

Za države u razvoju prognoziramo da će ove godine ostvariti mnogo brži ekonomski rast, od 6,5 odsto, pri čemu se za Aziju, bez Japana, očekuje rast od 8,5 odsto, navodi se u saopštenju.

Malo pomniji uvid otkriva zabrinjavajući razvoj situacije, odnosno pojavljuje se pretkrizni obrazac globalnog disbalansa, pri čemu na rast privrede sa velikim eksternim deficitom, kao što je SAD, i dalje najviše utiče domaća tražnja, dok na rast privreda sa velikim trgovinskim suficitima poput Kine i Nemačke, u najvećoj meri i dalje utiče izvoz, istakao je Štros-Kan.

Kao što je MMF upozoravao tokom godina pre nego što je nastupila kriza, a to je naglasila i Grupa 20 najrazvijenijih privreda i onih sa brzim rastom, ti globalni disbalansi ugrožavaju održivost oporavka.

Štros-Kan je takođe upozorio da velika razlika u rastu između svetskih privreda ugrožava oporavak i na druge načine, što se prvenstveno odnosi na nagli rast cene energenata, kao reakcija na brzi rast privreda u razvoju, i na poskupljenje hrane, što može da ima teške posledice po siromašne zemlje.

Kombinacija rasta cene energenata i hrane počinje da utiče na rast stope inflacije, rekao je direktor MMF-a i dodao da značajni priliv kapitala u privrede u razvoju predstavlja još jedan izazov zato što komplikuje makroekonomsko upravljanje, a u nekim slučajevima ugrožava i finansijsku stabilnost.