U tekstu posvećenom jučerašnjim razgovorima predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva i turskog premijera Redžepa Tajipa Erdogana, dnevnik navodi da je sudbina gasovoda bila jedno od glavnih pitanja.

Potpredsednik ruske vlade Igor Sečin, koji je učestvovao u razgovorima, rekao je listu da Moskva može da odustane od ideje izgradnje podvodnog gasovoda Južni tok.

"U sadašnjem trenutku Gasprom i Vlada proučavaju različite mogućnosti minimizacije troškova pri realizaciji projekta Južni tok. Varijanta izgradnje pogona za proizvodnju tečnog gasa na Crnom moru može biti dodatak ili jedna od alternativa gasovodu. Pri tome, pogon za tečni gas može biti izgrađen i na severu, kod nalazišta Jamal", rekao je Sečin.

"Moskva je time prvi put priznala da varijanta sa izgradnjom pogona za proizvodnju tečnog gasa na obali Crnog mora, za koji je premijer Vladimir Putin zadužio ministra energetike Sergeja Šmatka prošle nedelje, može postati ne dopuna, već alternativa podvodnoj cevi i dovesti do odustajanja od Južnog toka u prvobitnoj varijanti", navodi list.

Portparol ruskog premijera Dmitrij Peskov rekao je listu da je "zavod za tečni gas harmonični deo projekta Južni tok".

"Ali, u slučaju da se suočimo sa nepremostivim preprekama pri realizaciji projekta, taj sastavni deo može postati i puna alternativna gasovodu", dodao je Peskov.

Komersant piše, pozivajući se na izvore koji su učestvovali u jučerašnjim pregovorima u Kremlju, da je na traženje alternativnih mogućnosti Rusiju naterao upravo tvrd stav Turske o svojoj eksluzivnoj ekonomskoj zoni.

List podseća da se Putin sa Erdoganom dogovorio o tome da gasovod prođe upravo kroz tursku teritoriju, još u avgustu 2009. godine, kada su Turci obećali da će brzo dati dozvolu.

Partner RusEnergy Mihail Krutihin rekao je dnevniku da se u zamenu Moskva složila sa izgradnjom naftovoda Samsun-Džejhan, koji odgovara Tusrkoj, na štetu sopstvenog projekta Burgas-Aleksandropulis, i izašla u susret oko izgradnje prve atomske centrale u Turskoj.

Ali, ukazuje list, Ankara tako i nije dala konačan odgovor mada se obavezala da će to učiniti još do 10. decembra prošle godine.

Umesto toga, Gasprom je u februaru dobio dozvolu za geološka i seizmološka ispitivanja, a konačnu dozvolu Turska je obećala 1. novembra, dodaje dnevnik.

"Ne razumemo uzroke kašnjenja. Turski partneri nam govore da Gasprom nije dao neophodna dokumenta za taj projekat. A Gasprom ne može da ih da jer je tek sad dobio dozvolu za ispitivanja koja treba da počnu 31. maja. Mislimo da je to predmet za razgovor", rekao je Sečin.

Po njegovim rečima, upravo ta tema bila je predmet detaljnog razgovora Medvedeva i Erdogana, koji je trajao dva sata duže od planiranog. Pri tom su posle skoro petočasovnih razgovora potpisana dva skoro beznačajna dokumenta, navodi Komersant.

List piše da eksperti smatraju da pretnja Moskve odustajanjem od Južnog toka predstavlja pokušaj pritiska na Tursku.

"Svi razgovori o izgradnji pogona za tečni gas su blef za turske uši. Ako se zaista bude gradio pogon, onda će morati da se grade terminali za regasifikaciju u Bugarskoj ili Rumuniji. A izgradnja pogona na Jamali je utopija, jer je plovidba tamo moguća svega dva meseca godišnje", smatra Mihail Krutihin.

Šef East European Gas Analysis Mihail Korčemkin ocenjuje da plovidba brodova sa plinom po i tako preopterećenom Bosforskom moreuzu i nije najbolja ideja. Pored toga, kroz moreuz ne mogu da prođu veliki tankeri kojima je transport najjeftiniji, dodaje on.

Krutihin smatra da Ankara odlično razume manevar Moskve, i da Rusija ne može da odbaci Južni tok jer će to biti "suviše veliki udarac za premijera i sve sporazume koji su potpisani sa zemljama Istočne Evrope".

"Turci će i dalje izvlačiti ustupke od Moskve, smanjujući cene na gas za sebe. U svakom slučaju, pregovori će se odugovlačiti", dodao je Krutihin.

Rosijskaja gazeta piše da se Rusija ne žuri sa konačnim odgovorom na molbu Turske da joj jeftinije prodaje gas.

Budući magistralni gasovod Južni tok, zajednički projekat Gasproma i italijanskog Enija, trebalo bi da prenosi ruski gas ispod Crnog mora, cevovodom dugačkim 900 kilometara, do Bugarske i preko Srbije do drugih evropskih zemalja.

Vrednost investicije je procenjena na 20 milijardi evra, kapacitet gasovoda trebalo bi da bude 63 milijarde kubnih metara godišnje, izgradnja bi trebalo da počne u 2013. godini.

Deonica gasovoda kroz Srbiju bi trebalo da bude duga 450 kilometara, s kapacitetom od 36 do 41 milijarde kubnih metara gasa godišnje. Vrednost investicije u taj deo gasovoda biće najmanje 700 miliona evra. Prema ranijim informacijama, postojala je dilema da li će Južni tok u Srbiju ući kod Zajačara ili u blizini Niša.

Rusija je već potpisala sporazume o izgradnji Južnog toka sa Bugarskom, Srbijom, Mađarskom, Grčkom, Slovenijom, Hrvatskom i Austrijom.