Šmatko je novinarima kazao da za Rusiju Južni tok ima značaj zbog uzajamnih odnosa sa partnerima u Evropi, sa koji ima zaključene međuvladine i međukorporacijske ugovore.

"Južni tok za nas je alternativna mogućnost direktnog isporučivanja gasa evropskom potrošaču, i zato se može govoriti samo o alternativi gradnje morskog gasovoda i to je sve", kazao je Šmatko.

On je podsetio da se sada analizira mogućnost izgradnje pogona za tečni gas na obali Crnog mora.

"Ali, mi sigurno nismo taoci jedne situacije. Spremaćemo nekoliko alternativnih varijanti direktnih isporuka našim potrošačima", dodao je ruski ministar.

Potpredsednik ruske vlade Igor Sečin, koji je učestvovao u jučerašnim razgovorima predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva i turskog premijera Redžepa Tajipa Erdogana, rekao je za današnji Komersant da Moskva može da odustane od ideje izgradnje podvodnog dela gasovoda Južni tok.

"U sadašnjem trenutku Gasprom i Vlada proučavaju različite mogućnosti minimizacije troškova pri realizaciji projekta Južni tok. Varijanta izgradnje pogona za proizvodnju tečnog gasa na Crnom moru može biti dodatak ili jedna od alternativa gasovodu. Pri tome, pogon za tečni gas može biti izgrađen i na severu, kod nalazišta Jamal", rekao je Sečin.

Budući magistralni gasovod Južni tok, zajednički projekat Gasproma i italijanskog Enija, trebalo bi da prenosi ruski gas ispod Crnog mora, cevovodom dugačkim 900 kilometara, do Bugarske i preko Srbije do drugih evropskih zemalja.

Vrednost investicije je procenjena na 20 milijardi evra, kapacitet gasovoda trebalo bi da bude 63 milijarde kubnih metara godišnje, a izgradnja bi trebalo da počne u 2013. godini.

Rusija je već potpisala sporazume o izgradnji Južnog toka sa Bugarskom, Srbijom, Mađarskom, Grčkom, Slovenijom, Hrvatskom i Austrijom.