Građanima uskoro akcije Akcionarskog fonda

Direktor Agencije za privatizaciju Vladislav Cvetković izjavio je da će tek nakon prodaje kontrolnog paketa akcija Telekoma Srbije biti poznato koliko će akcija svako od građana dobiti i kolika će biti njihova vrednost. On je dodao da će sama podela uslediti tek 2011, dok će akcije iz Akcionarskog fonda i akcije Aerodroma Beograd građanima biti podeljene do kraja ove godine. “Pripreme su u toku. Akcije iz Akcionarskog fonda će se podeliti sasvim sigurno do kraja godine. Svi koji su stekli pravo na besplatne akcije, odnosno oko 4,8 miliona građana, dobiće mogućnost da dobiju te akcije”, rekao je Cvetković. On je objasnio da će nakon podele, ovim hartijama kao i sa akcijama NIS-a, moći da se trguje na Beogradskoj berzi. Cvetković je naveo da Agencija priprema proceduru podele, ističući da će Vlada Srbije doneti odluku o sprovođenju tog postupka.

Evro-obveznice Srbije

Državni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ilić izjavio je sredinom oktobra da je Vlada Srbije „vrlo blizu“ odluke o emitovanju dugoročnih državnih evro obveznica na period od 15 godina. Kako je precizirao ukupna vrednost ove emisije biće 200 miliona evra sa fiksnom kamatnom stopom od 5,9 odsto. „Emisija bi bila usmerena ka industriji životnih osiguranja jer oni imaju obaveze u evrima i prikupljaju polise životnog osiguranja u evrima“, objasnio je Ilić. On je dodao da još uvek nisu definisani svi detalji emisije, odnosno da li će ona biti otvorena ili za poznate kupce ali je kazao da će se ove hartije sukcesivno emitovati do kraja 2011, kako osiguravači budu prikupljali novac od osiguranja, budući da će ove obveznice biti namenjene pre svega njima. Ilić nije precizirao ni kako će država potrošiti tih 200 miliona evra. „Država namerava da novac potroši u okviru svega onoga što je projektovano budžetom“, odgovorio je Ilić na pitanje novinara.

EIB kreditira Tigar

Potpredsednik republičke vlade Božidar Đelić izjavio je da će iz kredita Evropske investicione banke (EIB) korporacija Tigar za nove investicije i zapošljavanje novih radnika dobiti najmanje 12 miliona evra. „Sredstva su iz paketa od 250 miliona evra o čemu trenutno pregovaramo sa ovom bankom, a namenjen je prvenstveno izvoznicima. Na taj način će biti dovršeni projekti u Tigru, naročito u domenu reciklaže, a biće moguće upošljavanje 200 novih radnika, rast izvoza i povećanje obima ukupne prodaje za dve do tri godine na 100 miliona evra”, rekao je Đelić. Korporacija Tigar sastoji se od fabrika obuće, tehničke gume i hemijskih proizvoda, nakon što je francuski Mišelin u potpunosti preuzeo fabriku auto guma Tigar Tyres. Tigar je proteklu poslovnu godinu okončao sa poslovnim prihodima od 3,88 milijardi dinara i neto gubitkom od 220 miliona dinara. Istovremeno je objavljeno da je kompanija Tigar iz Pirota emitovala drugu emisiju petogodišnjih obveznica u obimu od 83 miliona dinara za poznate, profesionalne investitore. Kako je saopšteno iz kompanije kupci druge emisije dužničkih hartija su KBC banka, DDOR osiguranje, Viner osiguranje, Viner Re osiguranje i Takovo osiguranje. Hartije su prodate po kamatnoj stopi od 7,75 odsto. Kompanija je kroz dve emisije obveznica prikupila 2,5 miliona evra. Prema rečima Jelene Petković, izvršnog direktora u Tigru, prikupljena sredstva obe emisije biće iskorišćena za finansiranje daljeg rasta prodaje i izvoza, pre svega u fabrici gumene obuće, koja u prvih devet meseci beleži rast izvoza od 60 odsto.“Ovo je još uvek relativno nov instrument prikupljanja sredstava na domaćem tržištu, i mi smo, pripremajući emisiju, analizirali situaciju u čitavom regionu i konstatovali da su ovo ipak najprihvatljiviji uslovi za emitente iz realnog sektora, kako u Srbiji, tako i u okruženju”, istakla je Petković.

Agrobanka se širi u RS

U januaru sledeće godine Agrobanka će osnovati banku u Banjaluci sa osnivačkim udelom od osam miliona evra, odlučeno je na Skupštini akcionara ove banke.Kako je rekao član Izvršnog odbora banke Branislav Pešić, matica je ovaj novac izdvojila za udeo od 80 odsto u banci dok će 20 odsto biti u vlasništvu Republike Srpske. Sudeći po četvorogodišnjoj studiji koja je napravljena za potrebe širenja u Republici Srpskoj, Pešić kaže da dobit na ovom tržištu očekuju već u prvoj godini poslovanja. “Za sada banku osnivamo samo u Banjaluci ali je u narednom periodu u planu širenje i u Federaciji Bosne i Hercegovine”, kaže Pešić. On dodaje da je dalje širenje moguće pre svega u Bijeljini a potom i u Sarajevu.

VZS planira rast prihoda

Veterinarski zavod Subotica objavio je plan poslovanja za drugih šest meseci tekuće godine kojim se predviđa prihod od 1,19 milijardi dinara, 20 odsto više u odnosu na nivo iz druge polovine prošle godine. Planirana poslovna dobit iznosi 109,8 miliona dinara dok je planiran bruto dobitak od 57 miliona dinara. U prvih šest meseci, plan realizacije je prebačen je za šest dosto te su ostvareni prihodi od 1,2 milijarde dinara dok je dobitak pre oporezivanja iznosio 42,6 miliona dinara. U junu, na redovnoj skupštini akcionara ove kompanije usvojen je godišnji plan poslovanja kojim su predviđeni poslovni prihodi od 2,4 milijarde dinara i bruto dobit od 220 miliona dinara.

Investicioni fond za zlato

Krajem oktobra zvanično je počeo da radi investicioni fond Ilirika Gold, prvi takve vrste u Srbiji koji će investirati u akcije kompanija koje se bave proizvodnjom zlata i drugih plemenitih metala na tržištu EU i OECD. Prema rečima direktora Društva za upravljanje investicionim fondovima Ilirika, Gregora Žvipelja upis investicionih jedinica pojedinačne vrednosti 1.000 dinara je počeo i trajaće do januara 2011. On je dodao da fond cilja prvenstveno na institucionalne investitore. Isti takav fond danas je počeo sa radom i u Zagrebu, a za deset dana ulaganje u zlato će se ponuditi i investitorima iz Slovenije. Portfolio menadžer fonda Predrag Pavićević istakao je da fond može celokupnu imovinu ulagati u akcije kompanija, do 10 odsto u otvorene investicione fondove i do 25 odsto u obveznice i bankarske depozite. Kao prednost ulaganja u zlato Pavićević je naveo činjenicu da cena zlata ne prati nužno kretanje privrede, što je u recesiji dobra investiciona mogućnost. „Tržištu Srbije i Balkana neophodna je alternativna investiciona mogućnost“, istakao je. Predsednik Grupacije Ilirika Jovan Lukovac rekao je da fondovi ovog Društva raspolažu sa imovinom od oko 140 miliona evra. Član Uprave ove grupacije Igor Erker objasnio je da je u krizi investiciona javnost shvatila da je novac sve manje vredan te se posle decenije zatišja ponovo okreće investiranju u zlato. „Zlato daje diversifikaciju mogućnosti ulaganja“, kazao je Erker. On je dodao da su investitori prošle godine ponovo počeli da kupuju zlato nakon što je deset godina ono samo prodavano budući da su rezerve centralnih banaka, kako je rekao, sa nekadašnjih 100 odsto u zlatu danas spale na 50 do 60 odsto. „Poslednjih pet do šest godina cena zlata godišnje raste 20 odsto“, rekao je Erker. Društvo za upravljanje investicionim fondovima Ilirika osnovano je 2000. U Sloveniji ima tržišni udeo od 2,3 odsto, u Hrvatskoj 3,4, Makedoniji 34 i Bosni i Hercegovini 55 odsto. Upravlja sa 12 fondova od čega pet posluje u Hrvatskoj, dva u Srbiji, dva u Makedoniji i još dva u Bosni i Hercegovini.