Dinari isplativiji od evra

Dinarska štednja, oročena u „Nedelji štednje“ na tri meseca bila je isplativija od devizne, saopštila je Narodna banka Srbije. Štediša koji je 1. novembra 2010. oročio 100.000 dinara na tri meseca, po prosečnoj kamatnoj stopi od 10,39 odsto, koliko je tada nuđeno, dobio je na kraju perioda oročenja 102.502 dinara, navodi se u analizi NBS. U slučaju da je u istom periodu položeno 100.000 dinara u evrima, po prosečnim kamatnim stopama od 5,54 odsto, štediši je po isteku tromesečnog oročenja ostalo 98.517 dinara, odnosno 3.985 dinara manje. U posmatranom periodu dinarska štednja bila je isplativija i zato što se prihodi od kamate na nju ne oporezuju, dok se na zarade od devizne štednje zaračunava porez po stopi od 10 odsto. Uz to, odlukom NBS, u „Nedelji štednje“ banke na dinarske uloge nisu morale da izdvajaju obavezne rezerve.

Veća dobit Erste Grupe

Austrijska Erste Group povećala je neto dobit u 2010. za 12,4 odsto, na nešto više od milijardu evra. U isto vreme, za 1,2 odsto smanjene su i rezervacije za pokriće problematičnih kredita. Uprkos tome, rezervacije su još uvek veće od dve milijarde evra i uglavnom se odnose na “ogranke” iz sedam zemalja centralne i jugoistočne Evrope. Kako je navedeno u saopštenju Erste Grupe, bolje poslovne rezultate u 2010. nego u 2009. ostvarile su samo banke u Češkoj i Slovačkoj. Banke-kćerke u Srbiji, Rumuniji i Hrvatskoj ostvarile su neto dobit, ali manju nego godinu dana ranije, dok je Erste banka u Mađarskoj zbog uvođenja posebnog poreza na banke 2010. završila sa gubitkom, a u minusu je ostala i podružnica u Ukrajini. Erste banka u Srbiji je ostvarila neto dobit od 318,2 miliona dinara, što je za 18,7 odsto manji profit nego 2009. Bilansna suma banke u Srbiji uvećana je 19,5 odsto, bruto krediti klijentima za 28, a depoziti stanovništva za 14,6 odsto.

SoGe u plusu

Societe Generale banka završila je 2010. sa neto profitom od 3,92 milijade evra, skoro šest puta većim nego 2009. Druga po veličini banka u Francuskoj je prošle godine povećala prihode za 21,6 odsto, na 26,42 milijarde evra, a u poslednjem lanjskom kvartalu je smanjila visinu rezervi za pokrivanje potencijalnih gubitaka za 42,3 odsto, na 1,1 milijardu evra. Neto profit koji je banka ostvarila u poslovanju sa korporativnim klijentima i investicionom bankarstvu od dve milijarde evra premašio je prognoze analitičara, koji su očekivali dobit od 1,84 milijarde.

Profit EBRD 1,4 milijarde evra

Zahvaljujući snažnom rastu investicija, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) je 2010. ostvarila neto profit od 1,4 milijarde evra, dok je godinu dana ranije iskazala gubitak od 746 miliona evra. U EBRD navode da nenaplativi zajmovi u ukupnim plasmanima, koje su samo prošle godine dostigli devet milijardi evra, učestvuju sa svega tri odsto. EBRD saopštava i da je ostala najveći investitor u centralnoj i istočnoj Evropi, a taj region je i dalje atraktivan, tako da će banka ove godine pojačati finansiranje lokalnih kompanija i podsticanje direktnih stranih ulaganja. U EBRD procenjuju da će 2011. u skladu sa makroekonomskim razvojem i potrebama u regionu, investirati između osam i devet milijardi evra.

Rumunski bankari u minusu

Bankarski sistem u Rumuniji lane je zabeležio gubitak od 304 miliona leja, ili više od 70 miliona evra, što je najveći gubitak u poslednjih 11 godina. Prema podacima Nacionalne banke Rumunije, 20 banaka je prošlu godinu završilo u plusu, a 22 u minusu, iako su komercijalne banke u toj zemlji u poslednje dve godine uglavnom kreditirale vladu, kojoj su pozajmice bile potrebne za isplatu penzija i plata budžetskih korisnika.

Akvizicije smanjile profit

Prva posledica troškova nastalih zbog prošlogodišnjeg preuzimanja Dojče postbank i drugih akvizicija bio je pad profita Dojče banke za skoro polovinu, sa 4,96 milijardi evra u 2009. na 2,33 milijarde evra, uprkos tome što su prihodi povećani sa 27,9 na 28,6 milijardi evra. U Dojče banci veruju da će se nastaviti snažan rast prihoda s kraja prošle godine, jer je u poslednja tri meseca ostvaren rekordni kvartalni prihod od 7,43 milijarde evra. To je za 34 odsto više nego u istom periodu 2009. Izvršni direktor Jozef Akerman izjavio je da je 2010. bila godina ulaganja i promena za banku. „Unapredili smo poziciju na globalnom tržištu i dobro se pozicionirali za budući rast”, poručio je Akerman.