Dok naglavce propada kroz oblake, čovek se budi. Zatim shvata gde se nalazi i pokušava da otvori padobran. To mu za rukom polazi u poslednji čas. Kad, jedva nešto usporen tek otvorenim padobranom, proleti kroz krošnje džinovskih stabala i tresne o meko tle prašume, završava se ova sekvenca koju su sanjali pioniri filma i koju bi rado video svaki nadrealista, a počinje akcioni naučnofantastični film sa elementima trilera. Ono za šta je vizuelna umetnost filma „kao stvorena“, ustupa mesto onome čemu je pokretna slika tek sluškinja - priči o konfliktu koji će se, dakako, rešiti hepiendom.

Da biste pročitali članak, morate biti pretplatnik.