:
-2,00%
1,25%
Srpska scena prištinskog Narodnog pozorišta u egzilu
Teatar za svakog
Autor: Dragana Nikoletić
Foto: Živojin Rakočević
Ansambl proteran iz matične kuće u Prištini posle bombardovanja Jugoslavije 1999. obišao je gotovo sve gradove na Kosovu, pronoseći smeh po mestima gde je zaboravljen. Posećeni su svi ti zaboravljeni ljudi, „zadrti čuvari lične istorije“, ničiji glasači, nikom bitni i nevidljivi
Ovo može da bude priča o drugačijem čitanju Nušića, ali ne onakvom, kao što često biva, od kog vam se prevrće želudac jer je usiljeno i blazirano, već o interpretaciji koja vas iznenađuje, osvežava, zasmejava, upozorava i boli.
Ovo može da bude i priča o novom viđenju pozorišta, istovremeno antičkom i modernom, koje publici dolazi na noge i najčešće igra na otvorenom. Ali, ovo može da bude i priča o ljudima koji su uprkos zdravoj logici i nagonu za opstankom ostali u svojim domovima ili se u njih vratili u gradovima na Kosovu s više nego ubedljivom albanskom većinom, a bili su domaćini i posetioci tog čudnog teatra.
Da biste pročitali besplatan članak, dovoljno je da imate otvoren osnovni nalog na EMG
Prijavite se svojim korisničkim imenom i šifrom da biste pristupili ovom tekstu.
Komentari (0)
Unestite tekst komentara: