U poslednje vreme se, kao ekonomsko otkrovenje, predstavlja program Ministarstva ekonomije koji se tiče davanja podsticajnih sredstava za zapošljavanje novih radnika. Šta je otkrio ovaj program?

1. Da je tržište Srbije neatraktivno za inostrane i domaće investitore i da tu ulogu mora preuzeti Vlada.
2. Da je mali broj domaćih firmi mogao povući značajniji obim ovih sredstava jer im je urušen kreditni bonitet tako da ne mogu dobiti garancije banaka.
3. Da je državna politika nemoćna i nema rešenje za milion nezaposlenih.
4. Sistemski problem nezaposlenosti može se rešiti samo sistemskim merama. Kad god nije tako on je samo zbir beskonačnih improvizacija.

Ako izuzmemo pretpostavku da je zapošljavanje jednog jedinog radnika podvig vredan najviše javne promocije, mnogi ekonomski aspekti ovog programa su neodrživi.

1. Narušava se Ustavom zagarantovana jednakopravnost na tržištu.
2. Sredstvima od fiskalnih prihoda iz budžeta se finansira program samo za određene privrednike.
3. Ispostavlja se da privrednici koji nisu koristili ova sredstva finansiraju sopstvenu konkurenciju.
4. Država može podsticati izvozno orijentisane firme jer one ne ugrožavaju poslovanje domaćih firmi.
5. Tačno je da svi mogu konkurisati za sredstva iz ovog fonda ali ih ne mogu svi dobiti zbog ograničenog obima tih sredstava.
6. Daje se ogromno diskreciono pravo nekoj agenciji koja donosi odluku o dodeljivanju sredstava, a kroz nju su moguće velike političke i personalne zloupotrebe.
7. Najveći deo ovih firmi: Beneton, Calcedonija, Yura, Leoni... 90 odsto sirovina i repromaterijala će uvoziti što znači da će efekat na obim izvoza biti beznačajan. Radi se o klasičnim lon poslovima.
8. Ovakvi programi podgrevaju iluziju da su moguća dovitljiva rešenja, što slabi potenciju potreba za strukturnim reformama, i odlaže odgovore na pitanje zbog čega je Srbija na 98. mestu po atraktivnosti privrednog ambijenta za poslovanje.
9. Manjkavost je i što su ovi programi oročeni na tri godine, za koje vreme poslodavac ima obavezu da zadrži uposlene radnike.
10. Državi se vraća samo 11 odsto poreza na dohodak. Doprinosi za socijalno i penziono osiguranje podrazumevaju prava korisnika po tim osnovama i ne mogu se tretirati kao povrat podsticajnih sredstava. Država može prihodovati i po osnovu prinosa od PDV-a na osnovu povećane potrošnje zaposlenih radnika.
11. Zbog niskih prosečnih zarada poslodavcima se isplati da otpuste radnike uz otpremnine od 2.000 do 3.000 evra i konkurišu za podsticajna sredstva i do 10.000 evra i time praktično zarade po sedam-osam hiljada evra po novozaposlenom radniku i presele proizvodnju.

I na kraju, dobro je što će biti zaposleno 15.000 radnika, ali problem kako zaposliti milion će i dalje ostati. To može rešiti samo sistem i ispravna ekonomska politika.

Milan Knežević, potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća