Članak “Muža do Strazbura”, objavljen u prošlom broju Ekonom:easta, načelno nije netačan, ali su pomešani postupci, a takođe je pomalo tendenciozan.

Mislim da je potrebno pojasniti sledeće:

1. Danube Foods Group je protiv rešenja Komisije za zaštitu konkurencije, kojim je utvrđeno da su DFG mlekare zloupotrebile dominantni položaj, a koje je potvrdio Upravni sud, uložila vanredne pravne lekove pred srpskim sudovima (ustavnu žalbu pred Ustavnim sudom i zahtev za preispitivanje odluke pred Vrhovnim kasacionim sudom). Ako ti sudovi ne usvoje naše argumente, DFG će slučaj izneti pred sud u Strazburu, dokazujući da KZK i Upravni sud nisu omogućili mlekarama DFG-a pravičan i fer postupak, u kom bi mogli da iznesu sve ključne činjenice (što im nije omogućeno). U tom smislu, DFG još nije dokazani monopolista (kako je to napisano u drugom paragrafu članka) jer postoji mogućnost da sudovi u Srbiji, tj. sud u Strazburu, usvoji argument DFG-a i predmet vrati KZK-u ne ponovno odlučivanje. U tom smislu nije jasno na osnovu čega je zaključeno da stručna javnost ne dovodi u pitanje sudsku presudu po kojoj je Imlek imao i zlouopotrebljavao monopolski položaj na tržištu (kako je to navedeno u podnaslovu članka) jer slučaj još nije konačno rešen.

2. Protiv najnovijeg rešenja KZK-a kojim su određene kazne DFG će podneti tužbu Upravnom sudu, ali će svoja prava, kao stranog investitora, zaštititi i pred drugim međunarodnim telima/arbitražama, na osnovu bilateralnog sporazuma s Holandijom. Osnov za podnošenje tužbe je to što je KZK retroaktivno primenio odredbe novog zakona na slučaj koji je rešen po odredbama starog zakona. Takođe, čak i ako je moguće primeniti odredbe novog zakona, kazna je pravno nemoguća jer je nastupila zastarelost izricanja i naplate.

Milica Subotić, Advokatska kancelarija Janković, Popović, Mitić