:
5,93%
-0,12%
Rizici povećanja javnog duga
Zreli za reformu javnog sektora
Autor: Mr Mihajlo Babin
Od 2000. do kraja 2008. udeo javnog duga u BDP-u smanjen je sa 169,3 na 26,3 odsto jer su se i BDP i javni dug kretali u željenom smeru. Klatno je, međutim, promenilo smer kretanja i u međuvremenu je javni dug povećan na 41,5 odsto BDP-a, a niko ne može precizno da odgovori na pitanje pod kojim uslovima ćemo vraćati dugove
Da li postoji određena granica do koje se države mogu zaduživati?
Na dato pitanje ne može biti dat univerzalan odgovor. Svaka država se može zaduživati dokle god postoji neko ko će finansirati povećanje javnog duga. S druge strane, može se postaviti i pitanje ko će plaćati veću sadašnju javnu potrošnju u odnosu na javne prihode. Ovde je odgovor nedvosmislen - mi i/ili buduće generacije.
Da biste pročitali besplatan članak, dovoljno je da imate otvoren osnovni nalog na EMG
Prijavite se svojim korisničkim imenom i šifrom da biste pristupili ovom tekstu.
Komentari (1)
Unestite tekst komentara:
15. februar 2011. 14:14:35
| MIloš
1
Želim da se osvrnem na podatak da se nivo javnog duga smanjio u periodu pd 2000. do 2008. ali treba znati i to da se javni dug smanjio tako što su nam Pariski i Londonski klub poverilaca otpisalu dug i to u 66% i 62% duga.
Povećanje fiskalnog deficita koji prouzrokuje i povećanje javnog duga utiče na rast kamatnih stopa kao i na smanjenje investicija i veoma nepovoljna okolnost je ta što se fiskalni deficit finansira iz nekreditnih izvora npr. prihodi od privatizacija ili donacije.
Kako će se servisirati javni dug je pravo pitanje i potrebno je doneti dobru odluku, jasno je da rast javnog duga utiče na akumulaciju kapitala a ako bi se uvodile visoke poreske stope smanjuje se međunarodna konkurencija zemlje a samim tim se smanjuju i investicije i usporava se privredni rast.
Slažem se sa činjenicom da treba povećati produktivne javne rashode kao i to da treba pronaći prave izvore finansiranja koristeći cost-benefit analize projekata.