Reforma poreskog sistema
Visoka cena oklevanja
Autor: Olivera Bojić, Rade Repija
Na listi predloga za izmenu poreskog sistema prvi je smanjenje poreza i doprinosa na zarade koji su veći od proseka u Evropskoj uniji. Međutim, da bi se država odrekla dela tog nameta, “poreski tas” mora negde drugo da “prevagne”, a prvi predlog je povećanje poreza na dodatu vrednost, koji je ispod evropskog proseka. Neki ekonomisti, pak, ukazuju da je poreski sistem ne samo neefikasan, već i nepravičan, jer se najveći deo prihoda prikupi preko poreza na potrošnju – kroz PDV, carine i akcize
Svi su izgledi da će nova vlada morati da se suoči sa reformom poreskog sistema, jer onaj koji je sada na snazi, ne samo da ne daje dobre rezultate, već je i nepravičan.
Sa takvom ocenom saglasni su stručnjaci za poreze iz prestonice i unutrašnjosti sa kojima je Ekonom:east razgovarao, ali koji imaju različite predloge kako bi trebalo izmeniti strukturu poreskih zahvatanja. Jedni smatraju da treba manje oporezovati zarade, naročito najniže, a više ubrati prihode od potrošnje povećanjem poreza na dodatu vrednost (PDV), na imovinu i akciza. Prema mišljenju drugih, trebalo bi smanjiti lokalne takse i dažbine koje opterećuju male preduzetnike koji su najviše pogođeni krizom i ukinuti niz olakšica kod poreza na dobit, koji je i ovako na niskom nivou (10 odsto).
Da biste pročitali članak, morate biti pretplatnik.
Prijavite se svojim korisničkim imenom i šifrom da biste pristupili ovom tekstu.
Komentari (0)
Unestite tekst komentara: