„Budući da je Srbija nekoliko godina uzastopno imala stope rasta od oko sedam odsto BDP, to smatramo recesijom“, kazao je Cvetković.

Jedan od odgovora na krizu, na čemu su potencirali i ostali ministri, moraće da bude restriktivnija fiskalna politika kad je u pitanju pre svega neproduktivna javna potrošnja. Premda će se o budžetu intenzivno razgovarati za oko mesec dana, zasad se zna da bi budžetski deficit u 2009. trebalo da bude manji od dva odsto, a javna potrošnja ne bi trebalo da pređe 44 odsto BDP-a. Premijer je najavio da će u budžetu za 2009. biti predviđena sredstva za hitne intervencije za bankarski sistem, koja će biti upotrebljena „ako to situacija bude zahtevala“.

  Iako Cvetković nije kazao o kojim konkretnim predlozima u tu svrhu je reč, na Okruglom stolu se čulo da bi Vlada trebalo da razmisli o povećanju likvidnosti celog realnog i finansijskog sektora.

“Banke već primećuju problem u likvidnosti nekih kompanija, a mogućnosti zaduživanja će biti još suženije jer prekograničnih kredita neće biti, dok će kreditne linije banaka-centrala biti znatno skromnije. Ograničeni i skupi krediti usporiće privrednu aktivnost“, zaključio je Vladimir Čupić predsednik IO Hypo Alpe Adria banke, pitajući kako će se voditi restriktivna monetarna politika, a da se u isto vreme vodi računa da se ne uguši privredna aktivnost.

Odgovor guvernera Narodne banke Srbije Radovana Jelašića je, međutim, da srpska centralna banka, za razliku od evropskih banaka koje su snižavanjem referentne kamatne stope (RKS) želele da ožive privrednu aktivnost, to neće raditi, jer bi moglo da se dogodi da u isto vreme inflacija nastavi da raste, a privredna aktivnost da opada. Turbulencije na međunarodnom finansijskom tržištu odraziće se i na vrednost domaće valute koja je devalvirala 5,8 odsto od početka godine, ali i na ulogu domaće valute u bankarskom sektoru.

To znači da će jeftinijih dinarskih kredita biti samo ako budu niže inflacija i inflatorna očekivanja, koje pak utiču na smanjenje referentne kamatne stope. Guverner Jelašić najavio je da će NBS i dalje morati da vodi restriktivnu politiku jer inflacija još nije pobeđena. On smatra da je ključ u borbi protiv inflacije i deficita tekućeg platnog bilansa u rukama fiskalnih vlasti jer su monetarne mere već dovoljno zategnute, a i teško da će biti ozbiljnijih reformi javnih preduzeća.

Jelašić, međutim, upozorava da prvi nacrti budžeta za narednu godinu izgledaju pesimistično. Dobar deo priliva u budžet je pod znakom pitanja jer su privatizacioni prihodi potrošeni, a pitanje je da li će biti novih privatizacija. U isto vreme, biće manja naplata PDV-a. Na rashodnoj strani, što je opasno, moglo bi da se desi da povećana javna potrošnja istisne preko potrebne investicije privatnom sektoru, smatra guverner Jelašić.

Aranžman sa MMF-om

  Srbiji je svakog meseca potrebno 600 do 800 miliona evra da pokrije deficit tekućeg plaćanja i glavni izvor tog novca su strane investicije i krediti, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu finansija Janko Guzijan. U slučaju da bude problema sa pokrivanjem deficita tekućeg plaćanja Srbija bi, rekao je Guzijan, mogla da traži pomoć od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), ali je istakao da je to scenario koji je malo verovatan.

Predstojeći razgovori sa misijom MMF-a, kako je najavljeno, neće biti o finansijskom aranžmanu, već o budžetu Srbije za 2009. i sklapanju novog, nefinansijskog aranžmana. Među učesnicima Okruglog stola u publici moglo se čuti da bi ipak bilo bolje da Srbija sklopi kreditni aranžman sa MMF-om pre nego što zapadne u neprilike.

Guzijan je rekao da je u toku priprema Zakona o porezu na dohodak koji predviđa povećanje neoporezovanog dela dohotka sa dosadašnjih 5.000 dinara na 8.000 dinara. Ministarstvo finansija, prema njegovim rečima, nije za ekstremno smanjenje javne potrošnje jer bi to dodatno usporilo privrednu aktivnost. “Naš je stav i da ne bi trebalo da povećavamo poreze”, rekao je Guzijan.

Projekti

Vlada će u naredom period biti fokusirana na infrastrukturne projekte, ali i završetak privatizacije. Planirano je da se uloži 1,6 milijardi evra u naredne dve i po godine u gradnju puteva na Koridoru 10.„Koridor 4, koji prolazi kroz Rumuniju, biće završen za tri godine i on odvlači veliki deo teretnog saobraćaja. Iz tog razloga je važno da se radovi na Koridoru 10 završe pre toga”, objasnio je ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić, navodeći da su u narednom periodu glavni zadaci završetak obilaznice oko Beograda, deonica Horgoš-Novi Sad i putevi na jugu Srbije.

  Mrkonjić je rekao da je potrebno 1,1 milijardi evra u naredne četiri godine da bi čvorovi u Beogradu, Nišu i Novom Sadu bili modernizovani i završeni. Borislav Radosavljević, generalni direktor OMV Srbija osvrnuo se na to da je ta kompanija samo na potezu Koridora 10 uplatila na ime poreza i taksi 50 miliona evra i otvorila mnogo radnih mesta.

Ovih dana će biti raspisani tenderi za Rudarsko-topioničarski basen Bor i tender za izbor privatizacionog savetnika za Galeniku. Kako je rekao ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić, do kraja godine će biti objavljeno 10 tendera za prodaju društvenih preduzeća, a planirano je i raspisivanje 209 aukcija. „Za neka društvena preduzeća pokušaćeno da nađemo strateškog partnera, a ona koja nisu našla kupca će morati da odu u stečaj”, rekao je Dinkić.

  Do kraja godine trebalo bi da budu raspisani tenderi za strateške partnere za završetak gradnje termoelektrana Kolubara B i „Nikola Tesla” B3. U Kolubaru B treba investirati 750 miliona evra, a u „Nikolu Teslu” B3 900 miliona evra. Razmatra se i mogućnost za raspisivanje tendera za restrukturiranje i proširenje pogona u termoelektrani i toplani Novi Sad, snage 400 megavati, u vrednosti 160 miliona evra, rekao je ministar za energetiku Petar Škundrić.

Škundrić je najavio da će do kraja godine biti formirano zajedničko preduzeće s Republikom Srpskom koje će raditi na gradnji hidroelektrane na Drini, Buk Bijela. Ministar je rekao i da država treba da ostane većinski ili makar dominantan vlasnik u elektroenergetskom sistemu. “Elektroprivreda Srbije je vrednija od svega što smo do sada privatizovali, a uz ostale investicije i tržišnu cenu električne energije, njegova kapitalna vrednost mogla bi biti dvostruko veća”, kaže on.

U cilju stvaranja povoljnijeg ambijenta za ulaganja, zaključno sa 31. decembrom biće raspisani tenderi za bežične telekomunikacione i internet tehnologije -WiMax i CDMAT. Jasna Matić, ministarka za telekomunikacije je kazala da je nedavno raspisan tender za uvođenje elektronske vlade i najavila da će se u narednih mesec dana održati javna rasprava o dinamici strategije razvoja telekomunikacija.

Privreda

Ministri u srpskoj vladi svesni su činjenice da zbog krize likvidnosti neće biti lako privući strane investicije. Ali, kao sreću u nesreći ističu da bi Srbija, u trenutku kad mnogi svetski privredni giganti razmišljaju o smanjenju troškova i izmeštanju fabrika, mogla da bude destinacija za nova ulaganja. “Došao je FIAT, a razgovaramo i sa švedskom Ikeom“, kaže Dinkić ističući da su već preduzete stimulativne mere za privlačenje grinfild ulaganja.

Slobodan Vučićević, predsednik Srpske asocijacije menadžera kazao je kako u ovom momentu i da dobije od EU, Srbija ne bi znala kako da pravilno utroši 20 milijardi evra, jer nema kadrove koji su obučeni da rade na takvim projektima. „Kako je budućnost Evrope i SAD vezana za edukaciju, Srbija takođe treba da sva svoja raspoloživa sredstva uloži u isto u uslovima krize“, zaključio je Vučićević.

S druge strane, Vuko Dragašević, izvršni direktor Atlas Group komentarišući kako su SDI neophodne zaključio je da je isto tako potrebno smanjiti barijere kako bi se podržale srpske kompanije-izvoznice, jer Srbija izveze svega milijardu evra, od čega 65 odsto u Republiku Srpsku. Dragašević je upitao ministre da li Vlada u tom smislu planira neke korake da pomogne srpskim preduzećima, međutim, ministri nisu pominjali da li domaće kompanije, a naročito izvozno orijentisane mogu da očekuju pomoć u otežanim uslovima kreditiranja i sve manje ino-tražnje.