"Od projekata na istoku i jugoistoku Evrope, austrijske banke su poslednjih godina profitirale u velikom stilu, ali sad se ti projekti pretvaraju u rizične poslove, čije je krajnje rezultate teško proračunati“, rekao je stručnjak za finansije Univerziteta u Klagenfurtu Gotfrid Haber. Menadžmenti velikih austrijskih banaka postaju nervozni, jer su njihova najveća briga krediti koje su ove banke podelile na jugoistoku Evrope, a koji bi, u najgorem slučaju, mogli da ostanu nenaplaćeni, kaže Haber.

Da je strah od takve vrste scenarija opravdan, govori činjenica da već sada veliki broj domaćinstava u Rumuniji i Mađarskoj nije u stanju da vraća rate za kredite koje su podigli. U posebno teškom položaju su domaćinstva koja su kredite podigla u stranim valutama, najčešće u švajcarskim francima, a takvih je 70 odsto.

"Dodatno je neizvesna i stabilnost evra, tako da su zbog mogućeg rasta inflacije ugrožena i domaćinstva koja imaju kredite i u, barem do sada, stabilnom evru. Sve zajedno, to je više nego dovoljan razlog za nervozu“, smatra Haber.

U zemljama istočne i jugoistočne Evrope austrijske banke trenutno imaju 300 milijardi evra u izdatim kreditima i nijedna druga zemlja nije u bankarskom sektoru u toj meri zastupljena u tom delu Evrope kao Austrija. Austrijske banke bile su među prvima koje su se posle pada Berlinskog zida angažovale u tom privrednom prostoru, u kom se dešavala tranzicija sa socijalističkog na kapitalistički sistem. Tada je privredi istočne i jugoistočne Evrope bio potreban novac, austrijske banke su ga skupo pozajmljivale i tako ostvarivale veliki profit.

Ono što se sada ipak ispostavlja kao problematično jeste činjenica da su pojedine banke izdale kredite u dva puta većem iznosu nego što su same imale u pokriću, a što bi sada moglo biti relevantno i za sve austrijske poreske obveznike, ukazao je Haber. "Sve banke o kojima je reč imaju garanciju države da je ona, u kriznim situacijama, dužna da ih spasava. U tom slučaju, to bi, naravno, bilo opterećenje za državni budžet, konkretnije, angažman banaka koje su radile na istoku mogao bi skupo da košta ne samo te banke već i sve austrijske poreske obveznike“, tvrdi Haber.

Upravo zbog ovoga, Austrijska nacionalna banka je u dogovoru s bankama koje posluju na istoku i jugoistoku Evrope protekle sedmice donela nove odredbe za njihovo poslovanje u tom delu Evrope. Najvažnija odredba predvidja da banke na 100 evra koje imaju u pokriću u kreditima smeju da izdaju samo 110 evra, a druga da se pri izdavanju kredita detaljnije i oštrije mora kontrolisati likvidnost klijenata koji podižu kredit.

Vremena u kojima se banke uopšte nisu interesovale za visinu primanja svojih klijenata i u kojima je bila važna samo vrednost nekretnine koju su kreditnim novcem želeli da kupe, definitivno su prošla, kaže viceguverner Austrijske nacionalne banke Volfgang Duhaček. "Mislim da su banke svesne rizika koji nosi trenutni razvoj situacije u finansijskom sektoru i znam da povlače poteze koji taj rizik svode na minimum“, tvrdi Duhaček.