Ćeran je za novi broj kompanijskog mesečnika "Kolubara" kazao da će u narednih sedam-osam godina biti potrebna ulaganja od oko 150 miliona evra godišnje u RB Kolubara, te da "u jednom od najvećih investicionih ciklusa u istoriji (tog ugljenokopa)" samo u osnovnu rudarsku opremu treba investirati oko 800 miliona evra.

On je dodao da pre otvaranja kopa Radljevo sledi otvaranje kopova Polje C i Polje G kako bi se obezbedilo dovoljno uglja za postojeće termoelektrane u Obrenovcu, Velikim Crljenima i Svilajncu, ali i za buduće blokove termoelektrana Kolubara B u Kaleniću i TENT B-3 u Obrenovcu.

Prema Ćeranovim rečima, skori završetak projekta izrade i montaže novog jalovinskog sistema na površinskom kopu Tamnava-Zapadno polje "jedan je od modela koji uliva nadu da je realizacija velikih investicija moguća uz pomoć dugogodišnjih partnera i saradnika".

Taj projekat vredi preko 77 miliona evra, sredstva su obezbeđena iz kredita EBRD i KFW banke, a opremu su proizvele domaće i firme iz Nemačke.

Pomoćnika direktora RB Kolubara Jelenko Mićić procenio je za list Kolubara da će planom investicija EPS-a za 2010. najvećem ugljenokopu u Srbiji biti izdvojeno oko 21,15 milijardi dinara.

Od 2006. u RB Kolubara su svake godine obarani rekordi u proizvodnji uglja, a u 2008. taj rekord iznosio je oko 30,5 miliona tona lignita.

Od kolubarskog uglja se godišnje u Srbiji proizvede 52 odsto električne energije.