Evropski diplomatski izvori smatraju da od sadržine rezolucije i ishoda rasprave u Generalnoj skupštini UN zavisi i hoće li u EU u doglednije vreme doći do nužne jednoglasnosti oko davanja Srbiji statusa kandidata za članstvo u EU.

Na pitanje da li to znači da se za Srbiju postavlja novi uslov za članstvo u EU, što nije važilo dosad, uzvraćeno je da to mogu biti stavovi pojedinih članica Unije.

U nezavisnim analitičkim centrima u Briselu ima mišljenja i da Velika Britanija, Nemačka i Francuska, koje traže da Beograd "zarad evropske perspektive prizna realnost nezavisnog Kosova", upravo vrše najveći mogući pritisak na srpsku vlast da sa međunarodnog to pitanje preseli u evropske okvire i u funkciju svoje evropske integracije.

Takvo "popuštanje Srbije", računica je Londona, Berlina i Pariza, moglo bi možda pokolebati i zasad odlučno odbijanje pet članica EU da priznaju samoproglašenu nezavisnost u Prištini.

Diplomate u EU su rekli da je ranije bilo reči o tome da se Tadić i Eštonova sastanu na "radnoj večeri" u Briselu, gde bi "Beograd očigledno hteo da utvrdi koji su to zajednički stavovi 22 članice EU koje jesu i pet onih koje nisu priznale nezavisnost Kosova".

Ostvarljivije je, kako je rečeno, da se moguće približavanje stavova oko rezolucije o Kosovu razmotri u Strazburu, gde u utorak zasedaju Evropski parlament i Evropska komisija.