Marković je u intervjuu Tanjugu naveo da je od toga oko 15,3 milijarde kilovat-sati struje proizvedeno u termoelektranama, a oko 8,6 milijardi kilovat-sati u hidroelektranama, gde je ostvaren veliki rast proizvodnje, zahvaljujući povoljnim hidrolološkim uslovima u ovoj godini.

On je kazao da je u dosadašnjem periodu godine zabeležen i rast potrošnje struje od oko 240 miliona kilovat-sati, ili 1,5 odsto više od plana, a ta potrošnja je u odnosu na isti period 2009. godine veća za 550 miliona kilovat-sati, ili za oko 2,5 puta.

"Rast potrošnje na visokom i srednjem naponu je u periodu od prvog do sedmog meseca 2010. godine veći za oko osam odsto u odnosu na isti period prošle godine, što može ukazivati na veći rast proizvodnje u privredi Srbije u odnosu na statističke podatake, koji kažu da je taj rast oko pet procenata," rekao je Marković.

On je, međutim, napomenuo da može biti i drugih elemenata koji utiču na rast potrošnje struje, kao što je, na primer, pad proizvodne efikasnosti u fabrikama zbog čega troše više struje, a moguće je i da su tokom zimskih meseci fabrike više zagrejavane.

Proizvodni rezultati EPS-a u ovoj godini su, kako je rekao Marković, omogućili kompaniji da u 2010. izveze oko jednu milijardu kilovat sati struje.

Što se tiče spremnosti EPS-a za predstojeću zimu, Marković je rekao da je ona na nivou prethodne godine, ali da zadovoljenje dalje rastuće potrošnje ne zavisi samo od EPS-a, već i od drugih spoljnih faktora, kao što su klimatski uslovi, snabdevenosti gasom, spremnosti toplana, kao i od nepredviđenih kvarova u sistemu EPS-a, zbog preteranog rasta potrošnje.

Kada je reč o reorganizaciji EPS-a, Marković je istakao da je napravljen nacrt strategije EPS-a za reorganizaciju, koja još nije prošla verifikacju nadležnih organa EPS-a i najavio da će se od ovog meseca krenuti ofanzivnije u tom poslu, radi postizanja veće poslovne efikasnosti kompanije.

Reorganizacija je, prema njegovim rečima, dugoročan proces, koji je pred EPS-om i koji, između ostalog, podrazumeva i snimanje svakog radnog mesta i definisanje potrebnog broja radnika.

On je objasnio da postoje razni načini da se reorganizacija sprovede bez dramatičnog otpuštanja radnika, jer postoji mogućnost preraspodele posla, prekvalifikacija, a značajan je i procenat prirodnog odliva kadrova i niz drugih mera koje uopšte ne moraju da vode ka otpuštanju zaposlenih.