Prema njegovim rečima, moguć je i suprotni trend, odnosno smanjivanje osnovne stope Centralne banke ukoliko pritisci na cene budu niži. On je rekao da inflatorni pritisci trenutno u najvećoj meri proističu iz rasta cena industrijsko prehrambenih proizvoda i izostanka sezonskog pada cena poljoprivrednih proizvoda.

"Troškovni efekti porasta ovih cena po pravilu su kratkoročni i na takve šokove monetarna politika ne treba da reaguje. Međutim, monetarna politika može i treba da reaguje u cilju sprečavanja prelivanja efekata ovog 'šoka', ukoliko bi on kreirao pritiske na inflaciona očekivanja i time na ostale cene", rekao je viceguverner NBS.

Izvršni odbor NBS povećao je juče referentnu kamatnu stopu za 0,5 procentnih poena, na 9 odsto.

Viceguverner je istakao da NBS ne razmišlja o daljoj relaksaciji monetarne politike kroz snižavanje stope obaveznih deviznih rezervi banaka.

"Odlukom o smanjivanju obavezne rezerve, koju je NBS donela martu, u saradnji sa bankama i MMF-om, egzaktno je utvrdjena putanja unificiranja i smanjivanja stope obavezne rezerve. Taj proces teče po planu i NBS za sada ne razmatra izmene utvrdjenog plana", rekao je Marković.