Programski direktor TS Nemanja Nenadić izjavio je da je Srbija svrstana u srednju kategoriju država koje "pružaju neke informacije o budžetu, ali u nedovoljnoj meri da bi se on u potpunosti razumeo i da bi izvršna vlast bila podvrgnuta potrebnim proverama".

Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index) za Srbiju je 54 od maksimalnih 100 i ona deli 36. mesto na listi od 94 zemlje.

Skor Srbije se znatno popravio od 2008, kada je bio 43, ali to nije bilo dovoljno za prelazak u krug zemalja koje "pružaju svojim građanima dovoljno informacija za analiziranje i razumevanje budžeta", saopštio je Nenadić na skupu "Uloga nevladinih organizacija u borbi protiv korupcije".

Od osam ključnih budžetskih dokumenata, u Srbiji se ne izdaju redovno tri - takozvani "građanski budžet", to jest dokument u kojem bi predlog budžeta bio približen građanima, sveobuhvatni izveštaj o reviziji završnog računa budžeta i polugodišnji izveštaj o prihodima, rashodima i kreditima.

Nenadić je napomenuo da se veći deo informacija koje bi se našle u polugodišnjem izveštaju o prihodima, rashodima i kreditima ipak može naći u mesečnim biltenima Ministarstva finansija.

Parlamentarni nadzor je ocenjen kao osrednji, zbog nedovoljno vremena koje predstavničko telo ima na raspolaganju za raspravu o budžetu i nerazvijene prakse rasprava o budžetu na resornim skupštinskim odborima, u kojima bi, mišljenje o predlogu budžeta mogli da daju i predstavnici javnosti.

Još slabiju ocenu Srbija je dobila za nezavisni nadzor budžeta od strane revizorske institucije, zbog toga što resursi kojima Državna revizorska insitucija raspolaže nisu srazmerni zadacima koje treba da obavi i još uvek nije izvršena potpuna revizija završnog računa budžeta.

Ukazano je i da izveštaju DRI nije poklonjena dovoljna pažnja u Skupštini kao i da nisu preduzete mere radi otklanjanja pojedinih nedostataka na koje je DRI ukazala.

Nenadić je ocenio da je potrebno početi ispravljanje tih manjkavosti, odnosno početi izradu nedostajućih budžetskih dokumenata, proširiti obrazloženje budžeta i dati građanima dodatne mogućnosti da utiču na budžet u toku njegove pripreme.

Potrebno je, takođe, stvoriti preduslove da DRI izvrši potpunu reviziju budžeta i korišćenja vanbudžetskih fondova, raspraviti pažljivije sve stavke revizorskog izveštaja i preduzeti potrebne radnje radi otklanjanja propusta na koje DRI ukaže.

Programski direktor Transparentnosti je posebno naglasio da je nephodno omogućiti građanima, zainteresovanim grupama i stručnjacima da dobiju više informacija u toku pripreme budžeta i da kroz javne rasprave utiču na njegov sadržaj. Prilika da se to učini, naveo je Nenadić, propuštena je nažalost kada je menjan Zakon o budžetskom sistemu.

Istraživanje o dostupnosti i kvalitetu budžetskih informacija je sprovela organizacija International Budget Partnership iz Vašingtona, zajedno sa partnerskim organizacijama.

Srbija deli 36. mesto sa Ganom. Na vrhu liste, sa više od 80 poena, nalaze se Južnoafrička Republika, Novi Zeland, Velika Britanija, Francuska, Norveška, Švedska i SAD.

Od susednih zemalja, za nijansu bolji skor od Srbije imaju Rumunija (59), Hrvatska (59) i Bugarska (57), a lošije su plasirane Makedonija, sa skorom 49, BiH (44) i Albanija (33).

Manje od 20 poena imaju 23 države, među kojima je pet ocenjeno nulom po svim kategorijama (Čad, Irak, Ekvatorijalna Gvineja, Fidži, Sao Tome i Principe).

Dodatne informacije o projektu, metodologiji i rezultatima istraživanja su dostupne na http://www.internationalbudget.org/