"Ono što je očigledno nedostajalo na početku puta nove demokratske vlasti, a što u velikoj meri nedostaje i danas, jesu jasni, potpuno izgrađeni planovi za borbu protiv korupcije, kao i svest i politička volja šta sve treba učiniti da se ti planovi ostvare", navodi se u saopštenju TS-a.

Ta nevladina organizacija je ukazala da neke od od preuzetih obaveza iz međunarodnih konvencija u borbi protiv korupcije još nisu ispunjene u potpunosti, poput obezbeđivanja adekvatne zaštite uzbunjivačima ("duvači u pištaljku") i naknade štete žrtvama korupcije.

"Obaveza objavljivanja podataka o imovini javnih funkcionera postoji tek od 1. januara ove godine, a provera tačnosti i potpunosti tih podataka bi trebalo tek da usledi", ističe se u saopštenju.

Na desetogodišnjicu 5. oktobra "posebno opor utisak", kako se dodaje, "ostavlja obećanje o zabrani gomilanja funkcija, naročito u kontekstu nedavno usvojenih neustavnih izmena Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, koje nekim poslanicima omogućavaju da ranije nagomilane funkcije zadrže".

Pravni i institucionalni okvir za borbu protiv korupcije je sada znatno bolji nego ranije, ali, kako je ukazala TS-a, očigledno je da sistem ne funkcioniše u potpunosti kako bi trebalo.

Kao primeri navedeni su slučajevi poput nedovršenog procesa zbog korupcije na kragujevačkom pravnom fakultetu, presude ,drumskoj mafiji" koja nije obuhatila sve organizatore pljačke, nedovršenog postupka zbog zloupotreba u rekonstrukciji beogradskog aerodroma, afera "Satelit" i nezakonita nabavka Železnica Srbije.

Pozitivni pomaci u borbi protiv korupcije vidljivi su, navela je TS, u korišćenju specijalnih istražnih tehnika u svim slučajevima korupcije kada postoji element organizovanog kriminala, velika imovinska korist ili učešće državnih funkcionera, a moguće je i oduzeti imovinu za koju osumnjičeni ne može da dokaže legalno poreklo.

"Jedan od pokazatelja da pozitivnih promena ima, istina u odnosu na veoma nisku startnu osnovu, jeste i godišnje rangiranje država koje vrši Transparency International kroz "indeks percepcije korupcije".

Prema ovom pokazatelju Srbija je na skali od 0 do 10 napredovala od 2000. do 2009. sa 1,3 do 3,5 poena", navela je TS i dodala da će ovogodišnje rangiranje biti prezentovano u celom svetu 26. oktobra.

Dodaje se da je napredak u otklanjanju uzročnika korupcije u ekonomskoj sferi postignut promenom režima dozvola za uvoz i izvoz, promenom u poreskom sistemu, regulisanjem trgovine akciznim proizvodima, donošenjem jedinstvenih propisa o javnim nabavkama.

TS smatra da su neke odluke vlasti išle na ruku korupciji, kao što je subvencionisanje privrede, odstupanje od Zakona o javnim nabavka, pomoć građevinskoj industriji, državne intervencije ili administrativne prepreke koje omogućavaju stvaranje monopola i kartela.

Zamerke su upućene i na privatizaciju društvenih i državnih preduzeća, koja "nije praćena nezavisnom kontrolom ispunjavanja ugovornih obaveza, zbog čega pojedini slučajevi zloupoteba i prevara tek u poslednje vreme postaju predmet krivičnih istraga".

Uspotavljanje Državne revizorske institucije je, kako je navela TS, za pohvalu, ali nije dobro što ta institucija još ne radi u punom kapacitetu i ne kontroliše sve korisnike javne imovine.

"Veliki napredak u oblasti borbe protiv korupcije ostvaren je donošenjem Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koji je korenito promenio odnose između građana i državnih organa. Pravo da svako zatraži i dobije dokumente u posedu javnih institucija sigurno je u velikoj meri doprinelo smanjenju korupcije, drugih zloupotreba i nepravilnosti u radu", navela je TS.

TS je ukazala da opšti pravci borbe protiv korupcije treba da budu određeni na državnom nivou, kroz strateške akte, čija primena ne bi zavisila od promene nosilaca vlasti.