"Poklanjajući se žrtvama, mislimo na budućnost svoje i na budućnost dece koja će se tek roditi", rekao je Tadić posle polaganja venaca.

On je ocenio da se priznanjem zločina, izvinjenjem i žaljenjem stvaraju mogućnosti za oproštaj i pomirenje. "Kada se naši narodi pomire, otvara se nova budućnost. A sve što se desilo između Srba i Hrvata u XX veku treba da bude sklopljeno u knjigu prošlosti", istakao je Tadić.

U Ovčari su pripadnici JNA i paravojnih srpskih formacija 20. novembra 1991. ubili više od 200 hrvatskih zarobljenika i civila.

       

Predsednik Hrvatske Ivo Josipović rekao je da je Ovčara mesto bola i stradanja ljudi koji su bili žrtve bezumne politike. "Obećavamo da nijedan zločin neće ostati nekažnjen jer smo svesni odgovornosti za budućnost svojih naroda i država", rekao je Josipović na Ovčari.

On je izjavio kako se nada da će današnja poseta predsednika Srbije biti podsticajna za nalaženje nestalih.

Boris Tadić i Ivo Josipović založili su se za rešavanje sudbine nestalih tokom sukoba 1990-ih i ocenili da još mnogo treba uraditi na pomirenju dve države.

Posle sastanka sa predstavnicima hrvatskih udruženja žrtava rata, Tadić je rekao da Josipović i on, kao predsednici, imaju dužnost i obavezu da se proces sukoba preokrene u proces pomirenja.

Za to je, naglasio je predsednik Srbije, potrebno da se otkrije potpuna istina o ratnim sukobima i da niko ne ostane nekažnjen.

Tadić je dodao da je sa predstavnicima Srbije zaduženim za pitanja nestalih danas u Vukovar doneo dokumentaciju o nestalima iz vukovarske bolnice 1991. i naveo da će Srbija nastaviti da traga za tim dokumentima.

Josipović je posle razgovora u kojem je učestvovala i premijerka Jadranka Kosor rekao da se razgovaralo o možda najbolnijim temama u odnosima Srbije i Hrvatske i da posle potresnih priča "niko nije izašao ravnodušan".

Srbija i Hrvatska radiće na punom poštovanju prava nacionalnih manjina, Srba u Hrvatskoj i Hrvata u Srbiji, rekli su Boris Tadić i Ivo Josipović.

Josipović je na konferenciji za novinare posle sastanka sa predstavnicima srpske manjine u Hrvatskoj rekao da svaki zločin treba istražiti bez obzira na nacionalnu pripadnost. On je podvukao da će Hrvatska raditi na istrazi zločina nad Srbima kao i na pronalaženju nestalih Srba.

Tadić je posle sastanka na kojem je učestvovala i premijerka Jadranka Kosor rekao da će Srbija učestvovati u izgradnji ratom uništenog Vukovara. On je ocenio da je to praktičan korak koji doprinosi razumevanju.

Jadranka Kosor izjavila je da je poseta predsednika Srbije važan trenutak u odnosima dve države, izrazivši zadovoljstvo svime što je Tadić izgovorio na Ovčari kod Vukovara. Upitana da li je tokom susreta s predsednikom Srbije bilo reči o povlačenju međusobnih tužbi za genocid, Kosor je novinara rekla da odluku o tome donosi vlada Hrvatske, ali da o tome još nije razgovarano.

"Sa zadovoljstvom pozdravljam sve ono što je predsednik Boris Tadić izgovorio na Ovčari kao i što se poklonio žrtvi hrvatskih branitelja i civila Vukovara u kojem je u Domovinskom ratu poginulo, po još nepotpunim podacima, oko 1.700 hrvatskih branitelja i civila", rekla je Kosor.

Ona je ocenila da je posetom predsednika Srbije Vukovaru "otvorona jedna nova knjiga" u odnosima dve države. Kosor je takođe izrazila zadovoljstvo što je Hrvatskoj vraćen deo dokumentacije odnesen iz vukovarske bolnice 1991. čemu je bio posvećen najveći deo sastanka sa udruženjima nestalih.

Tadić i Josipović su se založili za gradnju dobrosusedskih odnosa i politike koja će biti suprotna onoj iz devedesetih godina.

Dok su Tadić i Josipović polagali vence i držali govore, tridesetak predstavnika porodica žrtava je okrenulo leđa predsednicima iz protesta. Ispred spomen obeležja na Ovčari uoči dolaska Tadića okupilo se tridsetak predstavnika porodica žrtava, a Vilma Vidović, jedna od njih, izjavila je da posetu Tadića i Josipovića spomen-obeležju doživljava kao nasilje.

"Ovo je danas sveto mesto i današnji događaj je za nas nasilje", kazala je ona. Vilma Vidović je kazala da porodice žrtava nista ne može zadovoljiti, ali ih može smiriti ako konačno saznaju gde su grobovi njihovih najmilijih.

Premijerka Hrvatske izjavila je da vlada čini sve da bi bili pronađeni i dostojno sahranjeni posmrtni ostaci osoba sprske nacionalnosti nestalih tokom akcija "Bljesak" i "Oluja", 1995.

Posle razgovora s predstavnicima srpske nacionalne manjine i porodicama srpskih žrtava rata u Vukovaru, Kosor je novinarima rekla da je na popisu nestalih osoba tokom akcije "Bljesak" i "Oluja" 835 osoba.

Ona je takođe rekla da se na sastanku razgovaralo o povratku izbeglica i skorom održavanju donatorske konferencije, prenela je agencija Hina.

   

Aplauzi i protesti u Vukovaru

Tadić je počeo posetu Hrvatskoj stigavši u Vukovar, gde ga je dočekao predsednik Hrvatske Ivo Josipović. Oko 50 građana aplaudiralo Tadiću. Tadić je u Vukovar došao trajektom Golubica iz Bača, a potom s Josipovićem otišao na razgovore u zgradu Gradskog poglavarstva Vukovara.

S Tadićem su u Vukovar došli potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić i premijer Vojvodine Bojan Pajtić.

Okupljeni građani Vukovara rekli su da pozdravljaju dolazak predsednika Srbije. "Učestvovao sam u ratu do poslednjeg dana, odlikovan sam, ali pozdravljam Tadićev dolazak jer treba da živimo normalno. Što je bilo, bilo je", rekao je jedan od okupljenih građana.

Jedan drugi građanin Vukovara kazao je da je to poruka Evropi, ne samo Srbije prema Hrvatskoj ili Hrvatske prema Srbiji. "To je Evropa i zajedno moramo krenuti prema Evropi", rekao je on.

Stotinak pristalica desničarske Hrvatske stranke prava protestovalo je zbog posete predsednika Srbije. Kako prenosi Hina, pristalice HSP-a okupile su se kraj puta kojim je prolazila kolona automobila s predsednicima Srbije i Hrvatske, izražavajući nezadovoljstvo zviždanjem i transparentima s porukama "Progurajte ovo i ulazite u EU" i "Ivo, radiš krivo".

Predstavnici HSP iz Zagreba postavili su danas ispred spomenika banu Josipu Jelačiću u centru grada 19 upaljenih belih lampiona u obliku slova V u znak sećanja na 19-godišnjicu vukovarske tragedije, protestujući tako zbog dolaska predsednika Srbije Borisa Tadića u Vukovar. Na centralnom gradskom trgu takođe je postavljen i transparent "Izvinjenje, a ne žaljenje". Organizatori su rekli da su lampioni upaljeni i na središnjim trgovima svih većih gradova u Hrvatskoj.

Predstavnici HSP-a su poručili da protestuju zbog Tadićevog dolaska u Vukovar, na Ovčaru i Paulin Dvor jer se time "poništavaju sve vrednosti koje su stvorene u Hrvatskoj". "Kada Tadić dođe u Hrvatsku ponaša se kao da dolazi u svoju zemlju, a naši političari hrle u njegov, gotovo bih rekao, zagrljaj", rekao je predsednik zagrebačkog HSP-a Stjepan Šterc. 

     

Hrvatskoj predata dokumentacija iz bolnice u Vukovaru

Srbija je Hrvatskoj danas predala dokumentaciju odnetu 1991. iz bolnice u Vukovaru. Dokumentaciju je pomoćniku hrvatskog ministra za pitanja branilaca Ivanu Grujiću predao predsednik Komisije za nestale Veljko Odalović.

Odalović je rekao da je utvrđenje broja nestalih iz Vukovarske bolnice jedan od glavnih zadataka i najavio predaju dokumentacije s podacima o nestalima.

 

Hrvatski političari pozdravili Tadićevo izvinjenje

Potpredsednik Sabora Hrvatske i funkcioner Hrvatske demokratske zajednice Vladimir Šeks ocenio je danas da je izvinjenje Borisa Tadića na Ovčari važan i vredan iskorak koji će uticati na odnose dve države, ali i na stabilnost regiona. Šeks je novinarima rekao da je Tadićeva izjava izvrsna, ističući da je predsednik Srbije na Ovčari izrazio žaljenje, ali i uputio izvinjenje zbog zločina.

Potpredsednica Sabora iz Socijaldemokratske partije Željka Antunović takođe je pozdravila Tadićevo izvinjenje, ističući da je za izvinjenja potrebna hrabrost. "Ako već nije do izjave došlo ranije, dobro da je sada", rekla je Željka Antunović.

Funkcioner Istarskog demokratskog sabora i poslanik u Saboru Damir Kajin izjavio je da bi u cilju poboljšanja hrvatsko-srpskih odnosa bilo dobro da parlamenti obe države otvore pitanje odustajanja od međusobnih tužbi za genocid.

Predsednik Hrvatske seljačke stranke (HSS) i potpredsednik Sabora Josip Friščić ocenio je danas da je izvinjenje predsednika Srbije Borisa Tadića na Ovčari kod Vukovara dobrodošlo, ali da između dve države ostaje još otvorenih pitanja. "Možemo praštati, to je vrhunska tekovina koju neko može u sebi da izgradi, ali ne treba zaboraviti, jer ko zaboravlja istoriju ona mu se često vrati. Sve ove reči izvinjenja su dobrodošle, ali njima ne zatvaramo tu knjigu", rekao je novinarima Friščić.

 

Kuprešak: Bolji odnosi posle posete Tadića

Ambasador Hrvatske u Srbiji Željko Kuprešak ocenio je danas da će posle Tadićeve posete biti nastavljen uzlazni trend dobrih odnosa dve zemlje. Kuprešak je za B92 rekao da su hrvatsko-srpski odnosi temelj stabilnosti regiona.

Istraživanja u Hrvatskoj pokazuju da više 80 odsto građana pozdravlja dolazak Tadića u Hrvatsku, rekao je ambasador, ali je dodao da postoje i oni koji su protiv. "Oni su manjina i ne treba ih uzimati kao relavantni politički stav", istakao je Kuprešak.

 

Izbegličko udruženje: Zločini i nad Srbima

Koalicija udruženja izbeglica u Srbiji navodi danas, povodom posete Tadića Vukovaru, da su se na tom području dogodili i zločini nad Srbima, a ne samo nad Hrvatima.

U saopštenju se traži da se utvrdi tačan broj srpskih žrtava u Vukovaru pre i tokom ratnih sukoba 1991. "U Opštini Vukovar je pre početka rata, prema pouzdanim izveštajima, ubijeno više od 150 Srba, a ubile su ih Hrvatske vojne formacije. Deo ubijenih Srba je bačen u Dunav da se sakriju tragovi zločina", navodi se u saopštenju.

U saopštenju, koje je potpisao predsednik udruženja Miodrag Linta, traži se puna istina o tim dešavanjima i da nalogodavci i počinioci zločina nad vukovarskim Srbima budu izvedeni pred lice pravde.

   

Za zločine u Vukovaru 15 osuđeno na višegodišnje kazne

Pred srpskim pravosuđem 15 osoba je pravosnažno osuđeno na višegodišnje kazne zatvora zbog ratnih zločina na teritoriji Vukovara, 1991. godine, a u toku je i veći broj istraga zločina počinjenih u tom gradu.

Kako je saopšteno iz Tužilaštva za ratne zločine Srbije, tri predmeta za zločine nad zarobljenicima na poljoprivrednom dobru Ovčara kod Vukovara okončana su pravosnažno, a 15 osoba osuđeno je na ukupno 207 godina zatvora.

U toku su istrage u desetak predmeta koji se odnose na ratne zločine na teritoriji opštine Vukovar na lokacijama Velepromet, Sotin i u Borovu naselju.

Zbog zločina na Ovčari, na maksimalne kazne od po 20 godina osuđeni su bivši teritorijalci Miroljub Vujović, Stanko Vujanović, Predrag Milojević, Đorđe Šošić, Miroslav Đanković i Saša Radak.

Milan Vojnović i Ivan Atanasijević osuđeni su pravosnažno na po 15 godina zatvora, Jovica Perić na 13 godina, Nada Kalaba na 11, Milan Lančužanin na šest godina, a Predrag Dragović i Goran Mugoša na pet godina zatvora.

Optužbi su oslobođeni Marko Ljuboja, Slobodan Katić, Predrag Madžarac, Vujo Zlatar i Milorad Pejić.

U odvojenim postupcima pravosnažno su osuđeni i Damir Sireta na 15 godina zatvora, a Milan Bulić zvani "Bulidža" na dve godine zatvora.

Stanku Vujanoviću koji služi zatvorsku kaznu od 20 godina zbog zločina na Ovčari pre tri dana izrečena je i devetogodišnja kazna zbog ratnog zločina ubistva četiri hrvatska civila na teritoriji Vukovara, 1991. godine.

   

Štrbac: Susret sam po sebi ne rešava nijedan problem

Direktor Dokumentacionog centra "Veritas" Savo Štrbac ocenio je danas da je dobro da je došlo do susreta srpskog i hrvatskog predsednika u Vukovaru i Paulin Dvoru ali da "sam po sebi" njihov susret i razgovor neće rešiti nijedan problem izbeglih Srba.

Štrbac je rekao da je mnogo bolje da dolazi do takvih poseta i uzajamnih izvinjenja, kao i da predsednici dve države razgovaraju "kao prisni prijatelji", ali da to neće rešiti brojne probleme Srba iz Hrvatske poput nerešenih stanarskih prava, obnove porušenih kuća, neisplaćenih penzija i ugrožavanja lične i imovinske bezbednosti povratnika.

"Taj problem se ne rešava, ili bar ne onako kako bi mi hteli", rekao je Štrbac.

On je izrazio bojazan da će, nakon što Hrvatska postane članica Evropske unije, ta država prestati da čini i male korake na poboljšanju statusa povratnika Srba koje trenutno čini, jer više neće biti nikoga da je na to prisiljava.

Štrbac je izrazio nezadovoljstvo zbog toga što se u zvaničnim razgovorima o problemima nestalih uglavnom pominje oko 1.000 hrvatskih vojnika, policajaca i civila, a niko ne govori o 2.132 srpske žrtve kojima se ne zna sudbina.

Prema njegovim rečima, Srbi iz Hrvatske nisu zadovoljni ni zbog najave da bi pitanje tužbe i kontratužbe između dve zemlje za genocid moglo da bude rešeno vansudskim poravnanjem jer se na taj način nikada neće saznati puna istina.