Ona je na konferenciji Farmacija i zdravstvo u jugoistočnoj Evropi, u organizaciji Ekonom:east Media Group, rekla da je slovenački BDP četiri puta veći od srpskog, a hrvtaski 2,5 puta, a da izdaci za dravstvo čine 14 odsto budžeta Srbije.” Dok BDP ne bude veći moguće su samo minimalne korekcije cena lekova. Svako drugo rešenje bilo bi finansijski neodrživo”, rekla je ona.

Ona je dodala da su veledrogerijski rabati uporedivi s drugim zemljama i navela primer Italije, gde je on tri odsto. “S druge strane, već duže postoje zahtevi apoteka za povećanje marže u maloprodaji, koja je sada 12 odsto, što je već nekoliko puta dobilo podršku Ministarstva zdravlja. Mi smo predlagali otklanjanje tih disproporcija, ali pošto cena leka direktno utiče na inflaciju i sredstva Zavoda za zdravstveno osiguranje, u nekoliko navrata nismo dobili saglasnost Ministarstva finansija. Nadam se ipak da će se ukazati trenutak da i tu dođe do korekcija”, rekla je Zorica Pavlović.

Aleksandar Vuksanović, direktor Zavoda za zdravstveno osiguranje, rekao je da na Fond postoje stalni pritisci za povećanje troškova za lekove koji se prepisuju na recept, a na koje Fond sada izdvaja oko 13 odsto budžeta.

Vuksanović je rekao da su troškovi za lekove između 2006. i 2009. povećani sa 187 miliona na 285 miliona evra i da čine važnu stavku u sredstvima kojima Fond raspolaže. S tim pritiscima Fond se bori centralizovanom snabdevanjem najskupljim lekovima, analizom troškova i korišću od primene novih lekova, rekao je Vuksanović i dodao da je, pored toga, potreban i razvoj svesti o zdravim načinima života.

Kao najveće finansijske probleme koji pritiskaju državni fond zdravstva on je naveo 84 milijarde dinara nenaplaćenih potraživanja, koja je Fond mora da otpiše, slabu naplatu doprinosa, smanjenje broja zaposlenih za 300.000 u poslednje dve godine, rast kursa, cene lekova i uvođenje novih dijagnostičkih i terapijskih procedura.

Direktor Biroa makedonskog Ministarstva zdravlja za lekove Ičko Zaharijev predložio je da zemlje regiona formiraju zajedničku agenciju za lekove, koja bi omogućila da lekovi koji su registrovani u jednoj zemlji budu registrovani i u ostalim.

Prema njegovim rečima, treba maksimalno ubrzati sve procedure vezane za registraciju lekova jer bi to olakšalo poslovanje i državama i farmaceutskim kompanijama u periodu krize.

Zaharijev je naglasio i da je važno da lekovi što pre dođu do krajnih korisnika i da Makedonija već radi na tome, inicijativom da registracija u toj zemlji bude besplatna.