Dolaskom na mesto direktora RZZO, profesor dr Aleksandar Vuksanović, urolog, pre manje od dva meseca je, prema ocenama mnogih, uzeo vruć krompir u ruke: zbog krize, smanjivanja broja zaposlenih i plata i neredovne uplate doprinosa. Najdublja kasa u zemlji puni se slabije nego što je planirano. Profesor Vuksanović je vešt sa skalpelom, ali ekonomske zakone tek treba da savlada, i to, kažu, brzo: RZZO za lekove duguje milijarde dinara, rok isplate apotekama je od početka godine "rastegnut" sa 30 na 100 dana. Za mnoge racionalan izlaz je u smanjivanju prava iz osiguranja ili u povećanju participacije za lečenje. Ali to su teške i politički nepopularne odluke.

* Koliko trenutno RZZO prema ispostavljenim fakturama duguje apotekama za lekove?

- Ovaj dug trenutno iznosi oko deset milijardi dinara. Istovremeno, dugovanja prema RZZO po raznim osnovama iznose 13 milijardi dinara. To znači da ova institucija deli sudbinu društva i da, čak, zapravo posluje pozitivno. Zbog problema sopstvene naplate nije u stanju da pravovremeno izmiruje svoje obaveze. Zbog toga se lekovi apotekama plaćaju odloženo, u roku od tri i po meseca.

* Za koliko će poskupljenje lekova dodatno opteretiti kasu RZUOP?

- Imamo oko sedam miliona i 700 hiljada osiguranika. Naša finansijska služba će u sledećoj nedelji imati tačan predračun, ali je jasno da svako pa i ovo poskupljenje lekova dodatno opterećuje i kasu Republičkog zavoda.

* Da li je priliv novca od doprinosa manji i zato što je broj prijavljenih na zdravstveno osiguranje od 2008. godine smanjen za 124.000 ljudi?

- Bojim se da je taj broj dvostruko veći, ali da to nije jedini problem. Ne može se zaboraviti da je kasa Zavoda u trenutku kada je konačno došlo do demokratskih promena bila potpuno prazna. Naporima države otkrivene su mnoge firme koje za svoje zaposlene nisu uplaćivale obavezno penziono i zdravstveno osiguranje. To je dodatno osiromašilo budžet. Sada je to regulisano, ali je kriza uticala na smanjenje broja zaposlenih, a to znači i onih koji plaćaju obavezno zdravstveno osiguranje.

* Koliki bi deficit u kasi Zdravstvenog osiguranja mogao da bude do kraja godine?

- Projekcije pokazuju da će dug, po svemu sudeći, iznositi oko 12 milijardi dinara.

* Na čemu može da se uštedi?

- Sa ekipom stručnjaka radim na planu rada i mera za 2011. godinu o kome će se do kraja ove izjasniti i naš Upravni odbor i nadležne institucije. Uveren sam da su uštede moguće, kao da će i novine koje ćemo uvesti u poslovanju doprineti i boljem finansiranju i kvalitetnijim uslovima lečenja.

* Da li se razmišlja o skraćivanju liste lekova koji se izdaju o trošku osiguranja ili o povećanju participacije?

- Liste sigurno neće biti skraćivane, naprotiv, preraspodelom prioriteta, novim merama i uštedama, stvorićemo uslove da na listu ubacimo i niz novih lekova. Ako do povećanja participacije u nekom trenutku i dođe, ono se sigurno neće odnositi na sve kategorije osiguranika, ali to nije osnov finansijskog jačanja Zavoda, već mere koje planiramo. Uz to, nadamo se i boljim ekonomskim uslovima i povećanju broja zaposlenih i redovnijem plaćanju obaveza koje garantuju solidarno i kvalitetno lečenje.