"Ako se imaju u vidu odnosi na tržištu i činjenica da će samo poskupljenje grejanja uticati na rast cena u novembru za nešto više od 0,3 odsto, onda se procena da ćemo ovu godinu završiti sa inflacijom od 9,5 odsto, može svrstati čak u optimističke procene", rekao je Stamenković na predstavljanju novog broja biltena koji izdaju Ekonomski institut i Privredna komora Srbije.

On je rekao i da sumnja da će nedavno povećanje referentne kamatne stope na 10,5 odsto dati rezultate u obuzdavanju inflacije.

Inflacija koja je u oktobru bila 8,3 odsto je, kako podseća, već sada premašila ne samo centralni cilj za ovu godinu od šest odsto, već i gornju granicu odstupanja od osam odsto.

Rast inflacije zasnovan je na rastu cena hrane i potrošnje, postojanju monopola i uzajamnom uticaju kursa i cena. Prema analizama, jedna četvrtina porasta kursa evra prenosi se na rast domaćih cena, a kako se rast kursa i inflacija ubrzavaju udeo tog prenosa se povećava, objasnio je Stamenković.

Bez dogovora sa MMF-om moguće povećanje procene rizika kapitala

Ukoliko Srbija ne postigne dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondom u vezi sa budžetom za 2011. godinu, to bi moglo da poveća procenu rizika za priliv kapitala u Srbiju. Povećanje rizika imalo bi za posledicu imalo skuplje kredite i njihov slabiji priliv, ali i manji interes investitora za "grinfild" investicije, izjavio Stamenković.

Saradnik MAT-a Miladin Kovačević podsetio je predviđeno da se plate i penzije u 2011. usklađuju tri puta: u januaru za inflaciju u prethodnih šest meseci, u aprilu za tromesečnu inflaciju plus polovinu rasta bruto domaćeg proizvoda i u oktobru za inflaciju u prethodnih šest meseci.

Kao rezultat ovakvih usklađivanja, u sledećoj godini bi trebalo neophodno izdvojiti oko 30 milijardi dinara više nego što je planirano za 2010, upozorio je Kovačević.

Sa jedne strane imamo težnju da se budžetski deficit smanji za 14 milijardi dinara, odnosno sedam milijardi, zavisno da li se stopa rasta u idućoj godini projektuje na 3,7 odsto, što je scenario MAT-a ili tri odsto, što je procena MMF-a. Pošto je, s druge strane, izvesno povećanje rashoda za 30 milijardi dinara, očigledno je da se moraju obezbediti dodatni prihodi koji bi pokrili nastali jaz od oko 44 milijarde dinara, odnosno najmanje 37 milijardi dinara da bi se izbeglo istiskivanje izdataka na investicije i smanjivanje ostalih stavki na rashodnoj strani budžeta, objasnio je Kovačević.