Kako se navodi u rezoluciji o Srbiji, koju je danas u Briselu usvojio Spoljnopolitički odbor EP, "pogubne posledice ekonomske krize su pogodile tu zemlju", ali je "primljeno na znanje da je najnovija revizija stend-baj aranžmana s Međunarodnim monetarnim fondom propraćena pozitivnom ocenom makroekonomske politike Srbije".

Evropski parlamentarci traže od srpskih vlasti da "učine sve u svojoj moći da zaštite ranjive grupe u društvu od posledica te krize".

Oni, međutim, "ponovo ukazuju na to da postojanje monopola teško ugrožava razvoj u punoj meri delujuće tržišne privrede" i "zato pozivaju vladu (Srbije) da preduzme opipljive mere da bi se obezbedila istinska politika konkurencije koja će ukinuti monopole".

U rezoluciji o "Procesu evropske integracije Srbije" podvlači se i da dalje postoje bitne prepreke za uključivanje malih i srednjih preduzeća u privredu, a "pozdravlja se postavljanje tržišnih regulatora na više sektora i očekuje da će vlasti zajamčiti nezavisnost tih tela kako bi se sprečilo njihovo 'zauzdavanje'".

Poslanici Spoljnopolitičkog odbora EP traže od srpske vlade i "znatnije napore za poboljšanje drumske infrastrukture, uključujući dovršetak Koridora 10, železničkog saobraćaja, kao i vodenih puteva", a podvlače i "značaj integrisanog transporta za ekonomski razvoj srpskih područja i uvećanje regionalne trgovine".

Kandidatura Srbije za EU podstrek za reforme

Evropski parlament smatra "važnim doprinosom stabilnosti na Zapadnom Balkanu" odluku Saveta ministara Evropske unije da se učini novi korak ka članstvu Srbije u EU i poziva sve članice EU da što pre ratifikuju Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, navodi se u predlogu rezolucije koju je danas praktično bez rasprave prihvatio Spoljnopolitički odbor EP.

Izvestilac za Srbiju u EP Jelko Kacin je, obrazažući predlog rezolucije, naglasio da je to najpovoljniji dokument za napredak Srbije ka EU i izrazio nadu da će to "pokrenuti ubrzane reforme u Srbiji koje će se okončati članstvom u Evropskoj uniji". 

U tom dokumentu se ističe da su nastavak dosad uglavnom dobro sprovođenih reformi, ali i poglavito puna saradnja s Haškim sudom, reforma pravosuđa i bitka protiv korupcije glavni dalji nužni pravci delovanja srpske vlade na putu ka članstvu u Evropskoj uniji.

U dokumentu "Proces evropske integracije Srbije", kako se navodi, "stavlja se do znanja da su moćni i nezavisni mediji od najveće važnosti za demokratiju" i traže "mere da se zajamči nezavisnost medija od političkih pritisaka ili drugih upliva".

Evropski parlamentarci podvlače da zahtev Saveta ministara EU Evropskoj komisiji da sačini "Mišljenje" o spremnosti Srbije za kandidaturu za članstvo u EU "predstavlja povoljan znak Srbiji da pospeši reforme".

U tekstu koji će potom biti usvojen na plenarnom zasedanju parlamenta EU, ukazuje se na to da je "puna saradnja s Haškim sudom ključni uslov za napredak Srbije ka članstvu u EU".

Takođe se naglašava da "Srbija i dalje primereno odgovara na zahteve Haškog suda" i "podvlači da jedino hapšenje i izručenja dvojice preostalih optuženika Hagu može biti smatrano uverljivijim dokazom o punoj saradnji".

Evropski parlamentarci takođe "pozivaju da se ulože predaniji napori da se oni uhapse kako bi mandat Suda mogao biti ispunjen", a posebno traže da se "preispita tekući postupak (traganja za optuženicima), u skladu s preporukama Haškog suda".

U nacrtu rezolucije, koju je sačinio izveštač EP za Srbiju Jelko Kacin, pozdravlja se i spremnost Beograda da pokrene dijalog s Prištinom "u EU okviru".

Takođe se naglašava važnost regionalne saradnje za "pomirenje i dobre susedske odnose" i poziva Beograd da "tome pristupi predusretljivo", uz omogućavanje da se nađu "praktična i održiva rešenja za zastupljenost Kosova u regionalnim forumima".

Pozdravlja se, isto tako, rezolucija srpskog parlamenta o Srebrenici i poseta srpskog predsednika Borisa Tadića Vukovaru i odavanje pošte žrtvama u Ovčari "kao novi podstrek dobrim susedskim odnosima Srbije i Hrvatske".

Parlamentarci EU ukazuju na važnost ukidanja evropskih viza za srpske državljane i "pozivaju srpske vlasti da primene odgovarajuće mere i sve napore da se ograniče mogućnosti zloupotreba tog režima oslobođenog viza".

"Evropski parlament prima na znanje reformu pravosuđa, traži nove odlučne mere kako bi se zajamčila nezavisnost i nepristrasnost sudija, a rad sudova bio delotvorniji", dodaje se u dokumentu.

Predočava se takođe da neizabrane sudije imaju pravo da se žale "i stavlja do znanja da je protiv politizacije tog postupka".

S tim u vezi se "podseća da napori za delovanje pravne države moraju biti prioritet za vlasti, pozdravlja napredak u suzbijanju korupcije", ali upozorava da je "korupcija još uvek raširena" u Srbiji.

Od vlasti u Beogradu se zato traži i da pruže "svu političku i administrativnu podršku Agenciji za borbu protiv korupcije", da unesu dopune u zakon o finansiranju političkih stranaka i podvlači da je restitucija - povraćaj nacionalizovane imovine, važna etapa u primeni pravde.

Evropski poslanici "pozdravljaju napore da se ukloni nasleđe delovanja bezbednosnih službi u prošlosti", i posebno ukazuju na "nužnost daljih reformi na sektoru bezbednosti, naročito u cilju lustracije, pojačanog parlamentarnog uvida i nadzora nad delovanjem bezbednosnih službi".

Takođe "skreću pažnju vlastima da je omogućavanje javnog uvida u arhive tajnih službi nužno za uspešno pomirenje u regionu, posebno kad su u pitanju zločini počinjenih tokom i posle Drugog svetskog rata".

EP u rezoluciji o Srbiji "stavlja do znanja da su "moćni i nezavisni mediji od najveće važnosti za demokratiju" i traži "mere da se zajamči" nezavisnost medija od političkih pritisaka ili drugih upliva.
 Spoljnopolitički odbor EP "pozdravlja napore srpske vlade da uspostavi pravni okvir za garantovanje slobode govora i izražavanja, ali se iskazuje zabrinutost zbog pokušaja nadzora i uplitanja u sektor medija". 

U dokumentu koji treba na plenumu da usvoji EP, "osuđuju se napadi i pretnji srpskim novinarima i poziva vlasti da to do kraja istraže i vinovnike napada i pretnji izvedu pred pravdu".

Evropski parlament ističe napredak u reformi srpske državne uprave, mada ukazuje i na nužnost da se ojača njen kapacitet i koordinacija na sektoru integracije u EU. Pohvalne ocene evropski parlamentarci daju policijskoj reformi i saradnji sa susednim i državama EU.

U rezoluciji EP se pozdravlja usvajanje statuta Vojvodine, uz zalaganje za bolje finansiranje njene autonomije, a poziva se i na "više političkih napora da se izađe u susret težnjama albanske manjine u dolini Preševa za većom lokalnom autonomijom". 

Održavanje parade ponosa u Beogradu je ocenjeno kao doprinos poštovanju manjinskih grupa, izraženo žaljenje zbog nasilja i ranjavanja mahom pripadnika policije, uz "upozorenje na to da su u nasilje upleteni ekstremisti imali podršku određenih političkih stranaka i uglednih verskih ličnosti".

EP navodi da je Srbija zemlja s najvećim brojem izbeglica i traži od Evropske komisije da "iskoristi sve političke poluge upliva na kandidate i potencijalne candidate za članstvo u EU da se uklone prepreke za povratak izbeglica".