Isti izvori navode da je rukovodstvu Komercijalne banke iz Nemanjine 11 potvrđeno da prilikom projekcija i pravljenja poslovnog plana za ovu godinu može da računa na to da će država naknadno, ipak, kroz rebalans budžeta obezbediti sredstva za dokapitalizaciju.

“Mi smo dobili signal države da bi dokapitalizaciju od 100 miliona evra, koja bi trebalo da bude okončana do kraja 2012, trebalo da stavimo u poslovni plan za 2011. To smo i učinili. Komercijalna banka kalkuliše s povećanjem kapitala za oko 11 milijardi dinara u ovoj godini, a za nas je manje bitno da li će pare za to biti obezbeđene originalnim budžetom ili njegovim rebalansom”, potvrdio je za Ekonom:east predsednik Izvršnog odbora Komercijalne banke Ivica Smolić.

Plan Vlade je da se za tu operaciju upotrebi 100 miliona evra od prodaje Telekoma Srbija. Tu ideju prvi je, u razgovoru za Ekonom:east, lansirao potpredsednik Vlade i ministar ekonomije Mlađan Dinkić, koji je izjavio da u Vladi postoji saglasnost da oko 100 miliona evra od prodaje Telekoma bude iskorišćeno za dokapitalizaciju Komercijalne banke. „U suprotnom, Evropska banka za obnovu i razvoj bi u septembru 2012. mogla postati njen većinski vlasnik. To ne smemo dozvoliti“, rekao je Dinkić.

Takvo mišljenje deli većina ministara u kabinetu Mirka Cvetkovića, ali u Ministarstvu finansija preciziraju da država ne može deo para od Telekoma automatski da iskoristi za kupovinu 356.056 preferencijalnih akcija Komercijalne banke. Prethodno taj novac mora da „prođe“ kroz budžet, što znači da dokapitalizaciji mora da prethodi rebalans.

Dokapitalizacija je ujedno i jedini način da država zadrži pojedinačno najveći udeo u Komercijalnoj banci. U suprotnom, većinsko vlasništvo steći će EBRD, Međunarodna finansijska korporacija iz Vašingtona, Nemački investicioni fond DEG i švedski fond za investicije u zemlje u razvoju Swedfund International AB. Pre godinu dana te četiri finansijske institucije su za 120 miliona evra postale vlasnici 479.819 preferencijalnih akcija bez prava glasa, s tim što 1. januara 2013. mogu da ih pretvore u obične, upravljačke akcije. Ako bi se to desilo, udeo države u Komercijalnoj banci bi pao sa sadašnjih 42,6 na 27,46 odsto, s tim što posredno, preko Dunav osiguranja i dve kompanije u stečaju, Jugobanka i Evropa osiguranje, država sad „kontroliše“ 52,61 odsto upravljačkih akcija.

   

Smolić: Stranci bi se radovali ako se država ne odluči za dokapitalizaciju

Ako država propusti priliku za dokapitalizaciju, četiri strana akcionara postala bi vlasnici 51,64 odsto kapitala Komercijalne banke, a to znači da bi njima pripala i premija za preuzimanje, koja se uobičajeno naplaćuje prilikom prodaje većinskog paketa akcija.

“Bilo bi izuzetno racionalno za državu da iskoristi priliku i dokapitalizuje najveću domaću banku, kad joj već ugovor sa stranim strateškim partnerima to omogućava. Za državu je važno da zadrži dosadašnji procenat vlasništva. Uostalom, ako se strani institucionalni investitori bore da uđu u vlasničku strukturu i povećaju udeo u Komercijalnoj banci, bilo bi apsolutno iracionalno da država u naredne dve godine ne dokapitalizuje Komercijalnu banku“, kaže Smolić.

„Jasno je, takođe, da bi se sadašnji institucionalni investitori, poput EBRD-a i IFC-a, izuzetno obradovali ako bi država odlučila da ne dokapitalizuje Komercijalnu banku jer bi time izgubila i većinsko pravo upravljanja bankom, a oni bi veoma neočekivano i s visokim osećajem sreće došli do kontrolnog paketa akcija. Ali, ipak, mi smo samo menadžment”, ističe Smolić.