Na deo dinarske osnovice na obaveze koje su oročene do dve godine stopa obavezne rezerve ostaje pet odsto, dok na dinarske izvore finansiranja banaka s ročnošću preko dve godine neće biti obračunavata obavezna rezerva.

Devizna obavezna rezerva na izvore finansiranja banaka sa ugovorenom ročnošću preko dve godine ostaje 25 odsto, a na obaveze s kraćom ročnošću stopa obavezne rezerve se podiže na 30 odsto.

Odlukom Izvršnog odbora NBS utvrđena je i obaveza dinarskog izdvajanja dela devizne obavezne rezerve u evrima, takođe po različitim stopama, od 15 odsto na izvore do dve godine i 10 odsto na one s ročnošću preko dve godine.

"Zbog različitih efekata novih mera, u zavisnosti od aktivnosti banaka u prethodnom periodu, usklađivanje obračuna i izdvajanja obavezne rezerve banke će obaviti postepeno u tri rate, počev od 17. februara, a zaključno sa 17. aprilom 2011.", navodi NBS.

"Usvojene izmene treba da spreče da se od februara do aprila 2011, u trenutnim uslovima u kojima je inflacija iznad gornje granice inflacionog cilja, u sistem ubrizga dodatna likvidnost, kako je predviđeno do sad važećom odlukom iz marta 2010", navodi NBS. Dodaje se da te izmene otvaraju prostor za manju potrebu restriktivnog prilagođavanja referentne kamatne stope u narednom periodu.

Šoškić: NBS iz banaka povlači 268 miliona evra

Guverner NBS Dejan Šoškić izjavio je danas, na konferenciji za novinare, da će u skladu sa novim načinom obavezne rezerve Centralna banka povući od banaka 329 miliona evra u devizama i dati im 61 milion evra u dinarima.

Praktično, neto efekat novog načina obračuna biće povećanje obavezne  rezerve banaka za 268 miliona evra i toliko će praktično novca NBS na ovaj način povući iz bankarskog sektora.

„Glavni cilj ove odluke je da ne dođe do prevelikog ubrizgavanja likvidnosti u privredni sistem u uslovima visoke inflacije. Kad se ove godine inflacija vrati u ciljani okvir od tri do šest odsto i kad efekat dinarizacije bude zadovoljavajući, tada ćemo razmišljati o daljem smanjenju obaveznih rezervi“, poručio je Šoškić.

On je istakao da se i ovom odlukom ide na dalje ujednačavanje stope obaveznih rezervi, koje su se do sada, od banke do banke, kretale u rasponu od samo devet do čak 43 odsto.