Do 2012. godine, rekao je Čugunov, biće završeni svi projektni radovi za gasovod, do polovine 2012. biće dobijene sve dozvole za rad a onda slede tenderi.

"Svi radovi biće završeni do kraja 2015, u to nema sumnje", istakao je Čugunov na konferenciji za novinare u Beogradu srpsko-ruske kompanije "Južni tok".

Gasovod Južni tok će u Srbiju ući kod Zaječara, bez obzira da li ulazi iz Rumunije ili Bugarske, a izlaz iz Srbije u Vojvodini, prema njegovim rečima, zavisi od toga da li će ići prema Mađarskoj ili prema Austriji.

Južnim tokom će kroz Srbiju biti transportovano oko 40 milijardi kubnih metara gasa godišnje od čega će u Srbiji ostati četiri milijarde.

"Srbija će biti ključna tačka gasovoda Južni tok u regionu", naglasio je Gaspromov direktor za upravljanje projektima.

Generalni direktor preduzeća "Južni tok" Marsel Kramer rekao je da će opšta studija izvodljivosti za Južni tok biti završena do avgusta 2011.godine i da će se tada znati tačna trasa tog magistralnog gasovoda.

Kramer je kazao i da Turska ne odbija prolazak gasovoda kroz njene teritorijalne vode Crnog mora već da samo traži dodatne dokumente koje će rukovodstvo Južnog toka dostaviti.

"Sa Turskom postoji preliminarni dogovor i ta zemlja će dozvoliti rad, ali postoje neke zakonske inicijative vezane za izdavanje dozvola, što će biti rešeno", kazao je Kramer.

On je naglasio i da gasovodi Južni tok i Nabuko nisu konkurentski projekti i isključio je mogućnost njihovog spajanja, jer bi za tako nešto moralo da se usaglasi puno strana.

Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović kazao je da će gasovod Južni tok kroz Srbiju koštati između 1,3 i 1,5 milijardi evra uključujući gradnju dve kompresorske stanice.

Bajatović je dodao i da izgradnja Južnog toka kroz Srbiju nije preraspodela postojećih količina, već je to izvor nove količine gasa, naglašavajući da se godišnje od tranzitnih taksi može očekivati najmanje 200 miliona evra prihoda.

On je naglasio i da je Južni tok "dobra stvar za imidž Srbije koja će posle dve decenije ponovo biti u velikim međunarodnim infrastrukturnim projektima", a doprineće i povećanju energetske bezbednosti zemlje.

Bajatović je kazao da je Južni tok apsolutni i dugoročni interes Evropske unije i Rusije i da će biti građen ruskim i evropskim novcem.

Prema rečima direktora Srbijagasa, gradnjom gasovoda Južni tok nestaće i monopol koji sada imaju Ukrajina i Belorusija.

Ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Srbije Oliver Dulić kazao je da će u izgradnji gasovoda Južni tok kroz Srbiju biti angažovano više od 2.000 domaćih građevinskih radnika i veliki broj drugih ljudi iz pratećih delatnosti.

On je naglasio da će taj gasovod biti garancija političke stabilnosti jer će Srbija biti "čvorište za snabdevanje gas čitavog regiona".

Prema rečima Dulića, Srbija je prva zemlja koja je završila Studiju izvodljivosti za deo gasovoda u dužini od 470 kilometara koji prolazi kroz Srbiju, što najbolje pokazuje koliki značaj Vlada Srbije pridaje tom poslu.

Budući magistralni gasovod Južni tok, zajednički projekat Gasproma i italijanskog Enija, trebalo bi da prenosi ruski gas ispod Crnog mora, cevovodom dugačkim 900 kilometara, do Bugarske i preko Srbije do drugih evropskih zemalja.

Rusija je potpisala sporazume o izgradnji Južnog toka sa Srbijom, Bugarskom, Mađarskom, Grčkom, Slovenijom, Hrvatskom i Austrijom.

Vrednost investicije je procenjena na 20 milijardi evra, kapacitet gasovoda trebalo bi da bude 63 milijarde kubnih metara godišnje.

Sporazum Srbije i Rusije o saradnji kojim je definisana izgradnja dela gasovoda "Južni tok" kroz Srbiju potpisali su 24. decembra 2008. godine u Moskvi predsednik Upravnog odbora "Gasproma" Aleksej Miler i generalni direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović.