Saradnik u Centru za naučno-istraživački rad pri Privrednoj komori Srbije Vojislav Stanković rekao je da je hrana i dalje dominantna komponenta u inflaciji. "Kreatori ekonomske politike imaju zbog toga uzak prostor da svojim merama bilo šta značajnije urade u kratkom roku, ali većom poljoprivrednom proizvodnjom i njenim restrukturiranjem problemi bi mogli da se prevladaju na duže staze", kazao je on.

Prema njegovom mišljenju, treba se zalagati da stočarstvo dobije prioritet, kao osnova poljoprivrde preko koje se zatvara ciklus biljne proizvodnje. "U Srbiji postoji psihološka odbojnost prema poljoprivredi, a država ne bi trebalo da se stidi te grane, koja je jedna od nekoliko koja donosi devizni priliv i ostvaruje suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni", rekao je on.

Stanković je ocenio da bi, uz dobru agrarnu politiku, izvoz hrane iz Srbije u narednih 10 godina mogao da se poveća za gotovo pet puta, na 10 milijardi dolara.

I direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede Drago Cvijanović smatra da bi već ove godine, rebalansom budžeta, agrar trebalo da dobije više sredstava, pre svega za podršku stočarstvu i proizvodnji i preradi voća.

Cvijanović takođe smatra da rast cena hrane nije samo rezultat domaće poljoprivredne proizvodnje, već šireg poremećaja na svetskom tržištu, usled porasta tražnje, ali i klimatskih promena. "Treba napraviti bilanse potreba osnovnih životnih namirnica kao što su hleb, brašno, mleko, meso, jaja, šećer i ulje, koje bi obezbedile prehrambenu sigurnost zemlje, a višak, kao i svu ostalu proizvodnju, uz pomoć države usmeriti na izvoz", rekao je on.

Direktor Žita Srbije Vukosav Saković nije saglasan se ocenom guvernera Narodne banke Srbije Dejana Šoškića da su cene poljoprivrednih proizvoda generator inflacije. "Cene hrane su povećane, ali to nije jedini razlog inflacije jer su porasle i cene goriva, električne energije, komunalnih usluga", kazao je on.

Saković je naveo da se obradive površine u svetu uglavnom više ne mogu povećavati, a postojeće su maksimalno iskorišćene i donose prinose koji ne mogu značajnije porasti, dok tražnja za hranom i dalje raste zbog povećanja broja stanovnika sveta. "To ukazuje da jeftine hrane neće biti, odnosno da će, uz manje oscilacije, na duži rok cena hrane u svetu rasti", rekao je on.

Saković je kazao da ni domaće tržište ne može izbeći zbivanja u svetu, ali je potvrdio da Srbija može ublažiti poskupljenja samo povećanjem poljoprivredne proizvodnje.