Ustavni sud Srbije održao je danas javnu raspravu po zahtevu Tužilaštva za zabranu Pokreta 1389 na kojoj su strane u postupku iznele razloge za i protiv zabrane te organizacije.

Zamenik republičkog tužioca Zorica Stajšić rekla je da se ta organizacija u borbi za svoje ciljeve služi nasiljem, kroz izpoljavanje rasne, verske i nacionalne mržnje i netrpeljivosti, i kršenje zajamčenih ljudskih i manjinskih prava.

Ona je ukazala i da je u delovanju Pokreta i borba protiv homoseksualaca i drugih "devijacija" i da ih karakteriše netolerancija, netrpeljivost, diskriminacija po polonoj osnovi, i podsticanje na međunacionalnu netrpeljivost.

Zamenica tužioca je navela i incidente od 2005. godine kada je najpre osnovano Udruženje građana 1389, kasnije preimenovano u Pokret 1389, do 2008. godine kada je osnovana nova "frakcija" pod nazivom Srpski narodni pokret (SNP) 1389 i tokom 2009. godine.

Na čelu SNP 1389 je Miša Vacić, a ta frakcija nije obuhvaćena predlogom za zabranu.

Zorica Stojšić je navela da su prpadnici Pokreta 1389 učestvovali u demonstracijama u Beogradu i drugim gradovima Srbije, delili letke, lepili plakate među kojima su "Bulevar Ratka Mladića" i "Sigurna kuća za Ratka Mladića", pozivali na linč uzvikivanjem "Nož žica Srebrenica" na skupu Žena u crnom.. a putem elektronske pošte poslali poruku uvredljive sadržive predsedniku Srbije Borisu Tadiću.

O njihovom nasilnom delovanju, kako je navela zamenik tužioca, govore na desetine prekršajnih, krivičnih prijava i postupaka koji su pokrenuti, dodajući da postojanje frakcije na čijem je čelu Miša Vacić "ne umanjuje odgovornost za delovanje Pokreta 1389".

Zastupnik Pokreta 1389 Goran Petronijević rekao je da iza zahteva za zabranu tog Pokreta stoje nevladine organizacije i da ne postoji "apsolutno" nijedan dokaz za delikte i radnje navedene u predlogu tužilaštva.

"Krivične prijave nema nijedne, prekršajnih nekoliko, ali se Radojko Ljubičić (predsedavajući Pokretom 1389) u nekim od tih prijava pominje kao predsednik Pokreta SNP 1389", naveo je Petronijević.

Kako je ukazao, tužilac navodi Mišu Vacića i druge pripadnike SNP 1389 koji nije frakcija nego potpuno novi pokret i njihove radnje stavlja na teret Pokretu 1389.

"Zbog nediscipline i aktivnosti koje izlaze iz okvira Statuta Pokreta 1389, Miša Vacić i još neki članovi su 4. decembra 2008. godine isključeni iz te organizacije i oni se registruju kao SNP 1389", naveo je Petronijević.

Petronijević je izrazio bojazan da stav Tužilaštva predstavlja veliku opasnost za slobode i zatražio od Ustavnog suda da odbije predlog za zabranu Pokreta 1389.

Sa stavom zastupnika Udruženja da ne treba zabraniti rad te organizacije složio se i profestor Pravnog fakulteta Jovica Trkulja koji je ocenio da se za sankcionisanje svakog "minornog" udruženja poteže Ustavni sud.

On je naveo da se iz dokumentacije koju je priložilo tužilaštvo, zapaža da su prekršajne prijave protiv pripadnika Pokreta 1389 uglavnom podnete zbog narušavanja javnog reda i mira i da iz dokaza ne vidi vezu sa nasilnim rušenjem ustavnog poretka. 

"Dokumenti nisu dokaz koji govori da se radi o kršenju zajamčenih ljudskih i manjinskih prava niti da je njihovo delovanje protivustavno", naveo je Trkulja.

Predsednik Ustavnog suda Dragiša Slijepčević dao je stranama u postupku rok od osam dana da dostave činjenice kojima se potvrđuju radnje usmerene na nasilno rušenje ustavog poretka, osnosno činjenice kojima se navodi Tužilaštva osporavaju.