U odgovoru na pitanje poslanika Partije za demokratsko delovanje Rize Haljimija, Vlada je navela da zahtevi za demilitarizaciju juga Srbije, koji su deo javnih istupanja pojedinih političkih lidera Albanaca iz opština Bujanovac i Preševo, ukazuju na nastojanje da se institucijama Srbije koje su odgovorne za bezbednost građana u zoni administrativne linije onemogući prisustvo na tom prostoru.

"Zahteve za demilitarizaciju juga Srbije Vojno-bezbednosna agencija procenjuje isključivo sa profesionalnog aspekta, kao potencijalnu pretnju bezbednosti Ministarstva za odbranu i Vojske Srbije, ali i Srbije u celini", navodi se u odgovoru koje je potpisao ministar za unutrašnje poslove Ivica Dačić.

Haljimi je 24. novembra pitao Vladu da li smatra da zahtevi za demilitarizaciju mogu da utiču na usložnjavanje bezbednosne situacije i zašto se na tom prostoru ne koristi iskustvo sa srpsko-makedonske granice, gde je od 2005. zona posebne odgovornosti sa pet kilimetara sužena na 300 do 500 metara. "Nije li normalno da se ista praksa koristi i prema Kosovu, a ne da to bude enormna militarizacija koja šteti čitavom tom području", pitao je Haljimi.

U odgovoru Vlade Srbije navodi se da državna granica prema Makedoniji ima drugačiji status i tretman i da se, shodno tome, na nju primenjuje drugi režim. "Administrativna linija koja razdvaja centralnu Srbiju od Kosovo nije granična linija i kao takva, u vojnom smislu, predstavlja liniju koja razdvaja Vojsku Srbije i Kfor i njihove zone odgovornosti", piše u odgovoru.

Navodi se i da Vojska Srbije svojim aktivnostima u Kopnenoj zoni bezbednosti ni na koji način ne urgožava bilo koje pravo lokalnog stanovništva, pa ni pravo na povratak izbeglih.