"Uljni škriljci će kao nekonvencionalni izvor energije iz koga može da se dobije sirova nafta, postajati sve traženiji, jer se količine nafte smanjuju, a potrošnja raste, naročito u Kini, Brazilu i Indiji", rekao je Anastasijević novinarima iz Srbije koji su boravili u poseti Estoniji, zemlji koja više od 100 godina eksploatiše uljne škriljce.

On je kazao da se uljni škriljac, kamena nalik uglju koji u sebi ima u proseku 10 odsto organske materije iz koje se dobija nafta, najviše prerađuje u Estoniji, Kini i Brazilu, a velike zalihe imaju i SAD, Rusija, Maroko, Jordan.

Ukupne svetske rezerve uljnih škriljaca mogle bi, prema procenama, da omoguće dobijanje više od dve hiljade milijardi barela nafte.

Profesor na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu Vojin Čokorilo kazao je da su procene potencijalnih geoloških rezervi uljnih škriljaca u Aleksničkom rudarskom basenu oko dve milijarde tona ili više od 1,1 milijade barela nafte, dok se ukupne rezerve uljnih škriljaca u Srbiji procenjene na oko 4,7 milijardi tona.

Čokorilo je naveo da bi u Aleksincu godišnja proizvodnja mogla da iznosi između 500.000 i 600.000 tona nafte.

Prema njegovim rečima, investicija u eksploataciju uljnih škriljaca u Aleksincu, koja bi obuhvatila otvaranje rudnika i izgradnju dva postrojenja za preradu škriljaca, koštala bi između 700 miliona i jedne milijarde evra, a mogla bi da bude realizovana za pet do šest godina.

Procenjuje se da bi proizvednjom iz uljnih škriljaca Srbija zadovoljila 10 do 15 procenata potreba za naftom, čime bi se smanjila zavisnost od uvoza tog energenta.

Čokorilo smatra da se proizvodnja nafte iz uljnih škriljaca isplati, bez obzira na toškove koji se procenjuju na 50 do 60 dolara po barelu, što je najmanje tri puta skuplje od troškova pri konvencionalnoj eksploataciji nafte.

Jedan od direktora u estonskoj državnoj kompaniji Esti enerdži Prit Rajd, koja je zainteresovana da se uključi u projekat eksploatacije škriljaca u Aleksincu, kazao je da se Estoniji godišnje preradi 17 miliona tona uljnih škriljaca.

Od toga se proizvede 95 odsto električne energije i oko 400.000 tona nafte, što podmiruje četvrtinu potreba države za tim energentom koji koriste brodovi, industrija i toplane.

Esti enerdži je najveća svetska kompanija za rudarsku eksploataciju i preradu škriljaca sa oko 8.000 zaposlenih, u čijem su vlasništvu rudnici uljnih škriljaca, elektrane i toplane, kao i postrojenja za proizvodnju nafte iz uljnih škriljaca.

Vlada Srbije je krajem februara raspisala tender za savetnika za izbor strateškog partnera za eksploataciju uljnih škriljca iz Aleksničkog basena.

Ministarstvo zaštite životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja dobilo je pisma o namerama pet potencijalnih strateških partnera - investicionih fondova Hatoro i Zao staro, Esti enerdži, estonske kompanije VKG i Naftne industrije Srbije.