On je rekao da će sutra predsednici Skupštine Srbije Slavici Đukić-Dejanović uputiti pismo o namerama da bi
počele zakonske radnje koje će obezbediti izborni proces. Upitan da li će predsednica Skupštine raspisati predsedničke izbore za 6. maj, Tadić je kazao da bi to bilo najracionalnije, ali da ne želi da se meša u njen rad i nadležnosti.

Tadić je novinarima rekao da će se kandidovati na predsedničkim izborima i da očekuje pobedu.

Tadić je rekao da je doneo odluku o skraćenju svog mandata zato što je odgovaran čovek. On je rekao da je dobijanjem statusa kandidata završena jedna faza puta, da predstoji druga i da je za političke i ekonomske reforme koje su pred Srbijom neophodan novi legitimitet građana koji će osnažiti mandat svih institucija. "Mislim da je najracionalnije i najsvrsihodnije da to bude na opštim izborima", kazao je Tadić.

On je rekao da nakon dobijanja statusa kandidata za prijem u EU u Srbiji ima pozitivnih promena, da je ubrzan proces investicija koji, zbog međunarodnih okolnosti, nije bio onakav kako se to očekivalo, ali da očkuje da se pozitivan trend nastavi.

On je kazao da će izbori biti teški, da će zahtevati napor i da predstavljaju trenutak kada će se građani opredeliti kojim putem će Srbija dalje. "Ja predlažem da idemo putem integracija, očuvanja legitimnih interesa Srbije na Kosovu", rekao je Tadić i dodao da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova.

Na pitanje koji je bio najteži trenutak njegovog mandata, Tadić je kazao da je to bilo krajem prošle godine,
kada Srbija nije dobila status kandidata, ali je napomenuo da ni tada Srbija nije odustala i da je tako uspostavljena metodologija da se olako ne odustaje.

 

Slavica Đukić-Dejanović: Izbori verovatno 6. maja
Slavica Đukić-Dejanović je izjavila da je obaveštena da je Tadić odlučio da skrati mandat i rekla da će verovatno izbore raspisati za 6. maj. "Izbore neću danas sigurno raspisati. Čekam najpre zvaničnu informaciju od predsednika, mada smo imali jedan razgovor i obaveštena sam o skraćivanju mandata", rekla je ona novinarima.

Ona je rekla da je prilično jasno da je odlučeno da se mandat predsednika skrati da bi svi izbori bili održani istog dana i da će verovatno tako i biti. "Ali sačekajmo još 24 sata", rekla je ona.

Prema Ustavu, mandat predsednika može biti skraćen ukoliko podnese ostavku. Ustav takođe nalaže da predsednik o ostavci obaveštava javnost i predsednika Skupštine. Od momenta podnošenja ostavke, nadležnosti predsednika preuzima predsednik Skupštine.

Ustav takođe propisuje da izbore za predsednika Srbije raspisuje predsednik Skupštine, a Zakon o izboru predsednika nalaže da izbori moraju održati najranije 30, a najkasnije 60 dana od njihovog raspisivanja. Na dužnostri ga zamenjuje predsednik Skupštine, koji to može da čini najduže naredna tri meseca. Prema Zakonu o izboru predsednika, u odluci o raspisivanju izbora utvrđuju se dan glasanja i dan u kom počinju da teku rokovi za sprovođenje izbornih radnji.

Izbore za predsednika sprovode organi koji sprovode izbore za poslanike.

Kandidata za predsednika mogu da predlože registrovana stranka, koalicija političkih stranaka i grupa građana koju osniva najmanje 10 birača, čiji potpisi moraju biti overeni kod suda. Ta grupa ne mora da ima naziv. Za podnošenje kandidature potrebno je predati i najmanje 10.000 potpisa birača overenih kod suda, a birač može potpisom podržati samo jednog kandidata. Predlog kandidata podnosi se Republičkoj izbornoj komisiji najkasnije 20 dana pre dana izbora.

RIK treba da utvrdi listu kandidata za izbor predsednika najkasnije 15 dana pre dana izbora i objavljuje je u Službenom glasniku. Lista kandidata za izbor predsednika Republike sadrži ime i prezime kandidata i naziv predlagača tog kandidata, odnosno naznaku da je kandidata predložila grupa građana ako grupa građana nema naziv. Redni broj kandidata na listi utvrdjuje se žrebom, u prisustvu predstavnika predlagača kandidata.

RIK treba da proglasi konačne rezultate izbora u roku od 96 sati od zatvaranja biračkih mesta.

Za predsednika je izabran kandidat koji je dobio većinu glasova birača koji su glasali, a ako nijedan kandidat ne dobije većinu glasanje se ponavlja u roku od 15 dana od dana prvog glasanja. Dan ponovljenog glasanja utvrđuje RIK i na njemu učestvuju dva kandidata koja su dobila najveći broj glasova. Više od dva kandidata učestvuje na ponovljenom glasanju ako ih više deli prvo ili drugo mesto. Na glasačkom listiću na ponovljenom glasanju prvi po redosledu je kandidat koji je na prvom glasanju dobio najviše glasova. Na ponovljenom glasanju izabran je kandidat koji je dobio najveći broj glasova.