Najznačajniji efekat bio je pozitivan uticaj na privredni rast, koji je do početka krize 2008. prosečno iznosio pet odsto godišnje. Ali, ta finansijska integracija donela je i niz izazova za Srbiju, ocenjuje se. Ekspanzija potrošnje i tražnje u periodu intenzivnog priliva stranog kapitala dovela je do relativnog gubitka spoljne konkurentnosti domaće privrede.

U 2011. plate u Srbiju bile su realno četiri puta veće nego 2000, a bruto domaći proizvod 50 odsto veći, piše u tekstu.

Došlo je i do većih oscilacija deviznog kursa, tako da je u vreme velikog priliva stranog kapitala, od 2006. do 2008, dinar jačao, a slabio s rastom neizvesnosti na svetskom finansijskom tržištu i s tim povezanim odlivom od početka 2009. do danas.

Iako je izbor fleksibilnog deviznog kursa logičan za malu otvorenu ekonomiju sa strukturnim trgovinskim deficitom, u članku se ocenjuje da nije moguća potpuna fleksibilnost kursa zbog prenosa slabljenja dinara na inflaciju i uticaja na konkurentnost izvoza.

Teškoća je i održivost duga pošto dostupnost spoljnog zaduživanja može iznenada da se promeni, tako da je nivo duga sam po sebi rizik za stabilnost i faktor je cene novog zadužzivanja.

Autori ukazuju i na u strukturno neuravnotežen rast, odnosno na veći rast nekih sektora privrede u periodu intenzivne finansijske integracije i priliva nedostajućeg finansijskog kapitala spolja.

Jedino rešenje, ocenjuje se, leži u povećanju konkurentnosti domaće proizvodnje radi smanjenja neravnoteže, odnosno radi prelaska na model rasta zasnovan na domaćoj proizvodnji i izvozu.