Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije, u izjavi za „Blic“ upozorio je „da nije fer da se građani zamajavaju pričama da je moguće povećati zarade i penzije, graditi koridore, ulagati u infrastrukturu, a da se ne povećaju prihodi“. A to znači, naglasio je on, da će država povećati poreze, PDV i druge namete, što se prećutkuje.

Na pitanje da preciznije kaže koji su to nameti, guverner je odgovorio:
- Ako se sredstva za povećanje potrošnje budu nalazila kroz povećanje budžetskih prihoda po osnovu uvećanja poreskog nameta, to će neizostavno negativno uticati na cenovnu stabilnost. Povećanje PDV-a, na primer, direktno utiče na rast domaćih cena. Umesto da se nerealni zahtevi izmiruju na taj način koji doprinosi inflaciji, država bi morala svoje rashode da zadrži u projektovanim okvirima - kaže Jelašić.
To, kako guverner NBS objašnjava, konkretno znači da se rebalansom ne povećava ovogodišnji budžet, već da se izvrši preraspodela unutar njega, kao i da budžet za 2009. bude predložen u okvirima koji su usvojeni u Vladinom memorandumu o ekonomskoj i fiskalnoj politici do 2010.
- Država može da raspodeljuje raspoloživa sredstva kako želi, uključujući i dodatne potrošačke zahteve, ali fiskalna politika mora da obezbedi da i budžetski rashodi i budžetski prihodi ostanu u planiranim okvirima koji obezbeđuju makroekonomsku stabilnost - upozorio je Jelašić.
Iako guverner upozorava i glasno govori ono što drugi prećutkuju, u Ministarstvu finansija kažu da očekuju veće prihode budžeta u iznosu do 20 milijardi dinara, koji su rezultat većeg rasta ekonomije, ali, nažalost, i višu inflaciju od prvobitno planirane.
Janko Guzijan, državni sekretar u Ministarstvu finansija, najavljujući rebalans ovogodišnjeg budžeta nedavno je rekao da se razmatra da deo minusa u državnoj kasi bude pokriven tako što će se krenuti u emitovanje državnih hartija od vrednosti. Guzijan je tada istakao da je plan da se izdaju zapisi trezora krajem godine, ali će ta odluka zavisiti od kretanja domaćih kamata, pošto su one dosta visoke u ovom trenutku.
Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište, kaže da bi naša država, da je ozbiljna, trebalo da sledi iskustva zemalja koje su ostvarile visoke stope rasta, a to je način da povećate životni standard.
- Nijedna zemlja nije rasla uz ovako visoku državnu potrošnju. Da se država želela baviti rastom i razvojem, smanjivala bi učešće državne potrošnje u bruto domaćem proizvodu. Nažalost, ova vlada radi u suprotnom pravcu i bojim se da ovo novo povećanje penzija neće moći da prođe bez novih poreza ili deficita. To su nam dve opcije, koje su obe loše. Postoji još jedna opcija, a to je preraspodela, i baš me zanima gde bi i kome država mogla da smanji izdatke - smatra Stevanović.