To je „Blicu” potvrdio i upućeni izvor u Vladi koji objašnjava da je poruka koju je poslao direktor MMF-a namenjena onima koji planiraju da zatraže pomoć od ove institucije. Oni koji do sada imaju obezbeđene ugovore, ne moraju da brinu, a ovo je poruka zemljama koje planiraju da se tek obrate za sredstva MMF-u da smanje apetite, objašnjava naš izvor.
Naime, Međunarodni monetarni fond bi mogao da ostane bez sredstava neophodnih za suzbijanje ekonomske krize za samo šest meseci, upozorio je direktor MMF-a Dominik Straus-Kan i dodao da je fondu hitno neophodna finansijska injekcija kako bi i ubuduće nastavio da spasava ekonomije u krizi. Straus-Kan je ovo saopštio u Kuala Lumpuru, u Maleziji, gde je proteklog vikenda prisustvovao samitu centralnih banaka iz jugoistočne Azije. MMF je pružio finansijsku pomoć nekim zemljama, među kojima su i Island, Letonija i Pakistan, ali je Straus-Kan istakao da će u narednim mesecima biti još onih kojima je pomoć potrebna.
- Danas MMF ima dovoljno sredstava da se uhvati u koštac sa situacijom, ali s obzirom na činjenicu da smo suočeni sa globalnom krizom, potrebe će verovatno biti veće nego do sada - rekao je on.
Ekonomisti u Srbiji ističu da ovakve pesimističke prognoze ne bi trebalo da nas zabrinjavaju, te da nije potrebno žuriti sa povlačenjem sredstava. Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište, kaže da ni sredstva MMF-a nisu neograničena jer nigde nema beskonačno mnogo novca.
- Međutim, ne verujem da je ijednoj vladi u svetu u interesu da MMF ostane bez novca, tako da mislim da će ipak biti nađeno neko rešenje - ističe Stevanović.
Na pitanje da li mi treba da sada podignemo sredstva koja nam je MMF odobrio, on kaže da bi bilo glupo zaduživati se ako nam sredstva nisu potrebna.
- U svakom slučaju, nije dobro ni u ovom slučaju ni uopšte zaduživati se bez preke potrebe. Ono što mi možemo da uradimo jeste da izvršimo ono što smo obećali MMF-u kako bismo od njih dobili novac - objašnjava Stevanović.
I Vladimir Vučković, profesor ekonomije „Megatrend univerziteta”, smatra da nedostatak para nas neće pogoditi jer mi nismo veliki klijenti MMF-a.
- MMF se finansira iz kvota zemalja članica, pa je ovde reč o pritisku na vodeće zemlje članice kako bi te kvote povećale - istakao je Vučković.
Razvijene zemlje će, inače, za podsticanje privrednog rasta u naredne dve godine izdvojiti više od 2.190 milijardi evra, preneo je juče pariski dnevnik „Mond” u internet izdanju. MMF je procenio da će zemlje velikih svetskih privreda, G20, uložiti u proseku po 1,5 odsto bruto domaćeg proizvoda za mere za podsticaj privrede i da će im to omogućiti dodatni privredni rast u rasponu od 0,5 do 1,24 procenata.

Labus: Mera predostrožnosti
Miroljub Labus, profesor ekonomije na Pravnom fakultetu, tvrdi da bi srpski kredit mogao biti doveden u pitanje, ali ne zbog najava o eventualnom bankrotu MMF-a, već zbog činjenice da je prošlogodišnjim budžetom probijen limit budžetskog deficita. Što se tiče MMF-a i najnovijih pesimističnih prognoza, one bi se najbolje mogle tumačiti kao mera predostrožnosti.
- Ovakve izjave nisu ništa drugo nego pritisak na međunarodne donatore i kreditore da obezbede još sredstva za buduće intervencije. MMF očigledno predviđa da će potrebe biti veće, što znači da će kriza biti veća, ali nema nikakve veze s nama -zaključuje Miroljub Labus.

Murilo Portugal u Beogradu
Zamenik generalnog direktora MMF-a Murilo Portugal od juče je u poseti Srbiji. On će do srede voditi razgovore sa najvišim predstavnicima Vlade, NBS i državnog vrha. Međunarodni monetarni fond odobrio je Srbiji sredinom januara ove godine stendbaj aranžman u visini od 402,5 miliona evra, po kome Vlada Srbije može odmah da povuče 268 miliona evra. Aranžman traje 15 meseci i predviđa da Srbija povuče novac za jačanje deviznih rezervi ukoliko joj to bude potrebno