Izvesno je da je Srbiji od MMF-a neophodno 1,5 do dve milijarde dolara koje bi bile upotrebljene za jačanje deviznih rezervi. Ali kredit neće moći da se povuče a da se zauzvrat država ne obaveže na određene uslove koji prate svaki aranžman sa ovom međunarodnom finansijskom institucijom. Svesnost da će biti uslovljavanja MMF-a postoji, a na to je nedavno upozorio i predsednik Boris Tadić, koji je naglasio „da će Srbija prihvatiti rešenja koja su politički i društveno održiva”.
Ekonomista Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište, smatra da će MMF ponuditi Srbiji razumne zahteve koji su u našem najdubljem interesu, a koje će Vlada delimično pokušati da odbije, s tim da će obe strane naći kompromis.
- Ono što se može očekivati je da fond prihvati neuravnotežen budžet, odnosno da deficit bude veći nego što je sada. Ne verujem da će javna potrošnja biti smanjena, ali sigurno da ćemo morati da damo obećanje da ćemo je smanjiti u budućnosti. Teško da će biti i smanjenja plata u javnom sektoru, mislim da će se to završiti više na marketinškim potezima, a očekuju se i kozmetički potezi i kada je reč o restrukturiranju preduzeća – naglašava Stevanović.
Činjenica je da je Srbiji potreban novi aranžman sa MMF-om i dodatna finansijska podrška da bi se zatvorio finansijski jaz između tekućih prihoda i planiranih rashoda. Dr Nikola Fabris, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže da je jasno da je svaka podrška fonda uslovljena preduzimanjem određenih mera i da će tako biti i sada.
- Najverovatnije da će tražiti smanjenje javnih rashoda, pri čemu će MMF verovatno sugerisati smanjivanje ili ograničavanje penzija, kao i plata u javnom sektoru. MMF po pravilu kada je u pitanju sniženje javnih rashoda sugeriše da se smanjuje gde god se javni rashodi mogu smanjiti, ali on neće insistirati na konkretnoj stavci, već će na Vladi Srbije biti sloboda izbora. A ona će morati da sprovede sve što dogovori sa Fondom. Novi aranžman je naročito značajan jer će najverovatnije makroekonomska podrška Evropske unije Srbiji biti uslovljena zaključivanjem i realizacijom ovog aranžmana - ukazuje dr Nikola Fabris.
Za dva dana, u petak 13, u Vladi će biti održan sastanak na kojem će biti pripremljena jedinstvena platforma pred dolazak misije Međunarodnog monetarnog fonda u Beograd 16. marta. Očekivanja su da bi se pregovori o novom aranžmanu mogli okončati do 26. aprila, kada se u Vašingtonu održava prolećno zasedanje MMF-a i Svetske banke.
Ipak, to što je Srbiji preko potreban stendbaj aranžman MMF-a i to što predstoje pregovori o njemu, ne znači i da će on stopostotno biti i odobren. Na to upozorava Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije, koji kaže da bi Srbija mogla da ostane bez novog aranžmana sa MMF-om ako se ne smanji javna potrošnja.
- Ukoliko Vlada Srbije poveća manjak u državnoj kasi bez promene njegove strukture u pravcu smanjenja rashoda za tekuću potrošnju i ako se izvori za pokriće deficita svedu samo na zaduživanje i prihode od privatizacije, Srbija bi mogla ostati bez novog aranžmana sa MMF-om - upozorio je Jelašić.
Na ove rizike ukazao je juče i Stojan Stamenković, urednik biltena „Makroekonomske analize i trendovi”. U slučaju nesklapanja aranžmana, osim što bi bruto domaći proizvod pao za tri odsto, po mišljenju Stamenkovića, inflacija bi dostigla više od 20 odsto, a realno slabljenje domaće valute iznosilo bi 12 odsto. Takođe, devizne rezerve u 2009. i 2010. pale bi za oko osam milijardi evra.
- Zaključivanje aranžmana sa MMF-om sa maksimalnom mogućom kreditnom podrškom od oko dve milijarde dolara uslov je za dobijanje kredita i od drugih međunarodnih finansijskih institucija, koje bi trebalo iskoristiti za ulaganja u infrastrukturu i elektroprivredu - kaže Stamenković dodajući da je sklapanje aranžmana sa MMF-om signal potencijalnim investitorima i kreditorima da je rizik za ulaganja u Srbiju smanjen.