Ta revizorska kuća tereti se za prikrivanje stvarnog finansijskog stanja, čime su investitori dobili potpuno pogrešnu sliku te banke.

U optužnici se navodi da je Ernst & Young kontinuirano pomagao Lehmanu u prevari ulagača u razdoblju od 2001. do 2008. godine, kada je američka investicijska banka proglasila bankrot.

Navodi se da se Lehman koristio posebnom računovodstvenom tehnikom, poznatijom kao repo 105. Reč je o računovodstvenom manevru kojim se kratkoročni kredit klasifikuje kao prodaja.  Gotovina dobijena “prodajom” vrednosnog papira koristi se za pokrivanje postojećeg duga, čime kompanija prikazuje manju zaduženost u svom bilansu. Nakon objave finansijskih rezultata, novim zaduženjem se natrag otkupljuje vrednosni papir.

Istražitelji navode da su tom tehnikom procirkulisale desetine milijardi dolara između Lehmana i evropskih banaka, čime su ulagači dobili krivu sliku o “zdravlju” kompanije, odnosno nisu imali uvid u stvarnu zaduženost kompanije koja je bila kudikamo viša u odnosu na prikazano.

Ernst & Young je za svoje usluge dobio 150 miliona dolara.

Državno tužilaštvo nije imenovalo nikoga od bivših čelnika Lehmana, ostavivši prostor za novu tužbu protiv nekoga od njih. Tužba je, inače, prva pravna akcija koju je država podnela u slučaju kolapsa Lehman Brothersa.

Ernst & Young je saopštio da ta tužba nema uporišta i da će se snažno braniti protiv optužbi. “Propast Lehmana nije vezana uz nikakve računovodstvene stvari”, poručili su iz te revizorske kuće.