Uprkos restriktivnim merama koje nameće najveći broj centralnih banaka u jugoistočnoj Evropi, bankarski sektor nastavlja sa brzim rastom. Međutim, stepen finansijskog posredovanja je i dalje nizak, što pruža znatne mogućnosti za rast kako se nivo ekonomskog razvoja u region bude približavao ostatku Evrope.

Prodajom Vojvođanske banke Nacionalnoj Banci Grčke, privatizacija banaka u Srbiji će se uglavnomi privesti kraju ove godine. Gotovo polovina od 38 banaka u Srbiji biće u stranom vlasništvu, ali će one imati u posedu blizu 80 odsto ukupne bankarske aktive. Pokretač procesa koncentracije prvenstveno je bio ulazak stranih banaka u potrazi za klijentima, građanima i malim i srednjim preduzećima. Zbog toga pet najvećih banaka u Srbiji, od kojih su četiri u stranom vlasništvu, već drže više od polovine aktive bankarskog sektora Srbije. Sve veći broj privatnih, uglavnom stranih, banaka dovodi do porasta konkurencije, koji potom dovodi do poboljšanja asortimana i kvaliteta bankarskih proizvoda i usluga.

U Rumuniji je najveća državna banka, BCR,  ranije ove godine prodata Erste banci za nezapamćenih 3,75 milijardi EUR

Slična je situacija u drugim zemljama u jugoistočnoj Evropi u kojima bankarskim sektorom takođe dominiraju strani igrači. U Rumuniji je najveća državna banka, BCR,  ranije ove godine prodata Erste banci (za nezapamćenih 3,75 milijardi evra), dok je prodaja druge velike banke, CEC, u završnoj fazi. Stranci sada poseduju tri četvrtine celokupne bankarske aktive, dok pet vodećih banaka, koje su sve u stranom vlasništvu, drži dve trećine tržišta. Bugarska je dovršila privatizaciju banaka još 2003. godine - strane banke i tamo poseduju više od 80 odsto bankarskog sektora, uključujući i pet vodećih banaka koje kontrolišu polovinu tržišta. Stepen koncentracije je čak i veći u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, u kojima stranci poseduju preko 90 odsto bankarskog tržišta, a pet vodećih banaka (opet sve strane) drže više od tri četvrtine ukupne bankarske aktive.

Očekuje se nastavak procesa koncentracije, mada sporijim tempom, budući da je većina velikih banaka u regionu već preuzeta i da su preostale nezavisne banke veoma male. Pokretači konsolidacije ostaju isti - širenje mreže filijala (zbog fokusiranja na klijente građane i mala i srednja preduzeća), opadajuće kamatne marže i veći zahtevi u pogledu kapitala kao posledica brzog rasta aktive.

Očekuje se nastavak brzog rasta

Nakon integracije sa HVB bankom, UniCredit grupa je postala nesporni lider u srednjoj i istočnoj Evropi, regionu koji obuhvata srednju Evropu, jugoistočnu Evropu i Zajednicu nezavisnih država (ZND), sa preko 70 milijardi evra aktive u regionu. Erste Bank zauzima drugo mesto sa skoro 50 milijardi evra angažovanih u regionu, a sledi je Raiffeisen banka na trećem mestu sa 42 milijarde evra aktive u srednjoj i istočnoj Evropi. KBC i Societe Generale su na četvrtom, odnosno petom mestu sa 39 milijardi evra, odnosno 30 milijardi evra aktive u srednjoj i istočnoj Evropi.

Usled brzog rasta bankarskog sektora u regionu, ali i usled nedavnih akvizicija u jugoistočnoj Evropi i ZND, poslednjih godina je porastao značaj srednje i istočne Evrope u biznis miksu međunarodnih banaka. Ovo posebno važi za nekoliko austrijskih banaka, kod kojih aktiva u srednjoj i istočnoj Evropi sada predstavlja više od 40 odsto ukupne aktive. U nekim velikimevropskim bankama, ovaj nivo je znatno niži i kreće se do 10 odsto ukupne aktive.

S obzirom na pristup dugoročnim izvorima, strane banke mogu da finansiraju brz privredni rast u srednjoj i istočnoj Evropi. Aktiva bankarskog sektora u srednjoj i istočnoj evropi poslednjih godina beleži neprestani rast, premašujući 840 milijardi evra na kraju 2005. godine. Zemlje jugoistočne Evrope zabeležile su najbrži rast u regionu tokom 2005. godine na osnovu snažne potražnje za kreditima.

Stepen finansijskog posredovanja, mereno bankarskom aktivom kao procentom BDP, prošle godine je dostigao 66 odsto u jugoistočnoj Evropi. Mada predstavlja značajno poboljšanje, to je još uvek ispod prosečnog nivoa od 80 odsto u novim zemljama članicama EU iz srednje Evrope ili 224 odsto u Evrozoni. Hrvatska i dalje zauzima vodeće mesto u JIE sa 114 odsto, a prate je Bosna i Hercegovina (80 odsto), Bugarska (78 odsto) i Rumunija (54 odsto). Srbija ih brzo dostiže, posle perioda čišćenja kreditnih portfelja tokom restrukturiranja i privatizacije banaka - bankarska aktiva je prošle godine dostigla 46 odsto, što je porast sa 39 odsto godinu dana ranije.

Bankarsko kreditiranje nastavilo je da raste u jugoistočnoj Evropi koja je sada eliminisala razliku u odnosu na  srednju Evropu. Ukupni krediti kao procenat BDP u jugoistočnoj Evropi dostigli su 35 odsto u 2005. godini - jedan procentni poen ispod srednje Evrope. Međutim, oba regiona još uvek znatno zaostaju za Evrozonom, gde je odnos kredita prema BDP bio 115 odsto. Porast kreditiranja pravnih lica podstaknut je snažnom investicionom aktivnošću. Sporiji rast kreditiranja pravnih lica u SE u odnosu na jugoistočnu Evropu (14 odsto prema 34 odsto u 2005. god.) posledica je poboljšanog pristupa kompanija iz srednje Evrope stranim izvorima finansiranja, kao i rastućeg značaja međunarodnih kompanija čijim finansiranjem se obično upravlja na globalnom nivou.
Međutim, glavni faktor rasta bankarskog sektora poslednjih godina bilo je kreditiranje građana. Ono je odraz snažne tražnje građana za povećanjem potrošnje i investiranjem u stanove, budući da im prihod raste, a kamatne stope padaju, što uzimanje kredita čini pristupačnijim. Rast kreditiranja građana takođe je i direktna posledica agresivnih kreditnih politika koje sprovode banke dok pokušavaju da se domognu ovog tradicionalno unosnog i manje rizičnog posla. Krediti građanima su beležili posebno brz rast u jugoistočnoj Evropi da bi u 2005. godini dostigli 15 odsto BDP, što je neznatno više nego u srednjoj Evropi, ali još uvek znatno ispod proseka Evrozone koji je 53 odsto.

Brz rast kreditiranja građana u jugoistočnoj Evropi nastavio se uprkos restriktivnim merama koje nameću centralne banke u najvećem delu regiona, kako bi očuvale ekonomsku stabilnost. Budući da se krediti često koriste za kupovinu uvozne robe široke potrošnje, trgovinski deficit i deficit računa tekućih transakcija povećali su se do neodrživih nivoa, što ugrožava stabilnost valute. Centralne banke su odgovorile različitim merama, ali su se naročito fokusirale na kredite denominirane u stranoj valuti.

U Srbiji je centralna banka povećala obaveznu rezervu za obaveze u stranoj valuti na 60 odsto i ograničila bruto kredite građanima na 200 odsto kapitala. Rumunska centralna banka ograničila je bankarske kredite u stranoj valuti na trostruku vrednost sopstvenih izvora banaka i povećala obaveznu rezervu za obaveze u stranoj valuti na 40 odsto. U Bugarskoj je centralna banka uvela apsolutne limite na kreditnu aktivnost - rast kreditiranja je ograničen na 23odsto godišnje (6 odsto kvartalno) i uveden je odnos kredita prema depozitima od 60 odsto.

Hrvatska je odredila maksimalan odnos devizne aktive prema pasivi od 32 odsto i obaveznu rezervu od 55 odsto na neto rast finansiranja iz inostranstva. I Bugarska i Hrvatska nametnule su obaveznu rezervu na dužničke hartije od vrednosti. Glavni problem kod ovih mera jeste da one ograničavaju i kreditiranje pravnih lica, naročito malih i srednjih preduzeća, koja su od ključnog značaja za porast konkurentnosti i nastavak privrednog rasta.

Poslednjih godina, hipotekarni krediti su postali najdinamičniji segment bankarskih poslova sa stanovništvom, pri čemu se godišnje iznos hipotekarnih kredita u regionu jugoistočne Evrope više nego udvostručuje. Rast su omogućile pravne i sudske reforme, kao što je usvajanje potrebnih propisa, efikasniji sudski postupci i pouzdani katastri. Budući da zemlje jugoistočne Evrope dalje unapređuju svoje pravne i sudske sisteme, kao deo procesa integracije u EU, kao i da njihove privrede nastavljaju da se šire, tržište hipotekarnih kredita će u doglednoj budućnosti nastaviti da brzo raste.

Prisustvo velikih međunarodnih banaka dovelo je do povratka poverenja u bankarski sektor širom regiona. To je potom dovelo do povećanja depozita, mada sporijim tempom od kredita. Zemlje JIE su ponovo imale najviše stope rasta u regionu - depoziti stanovništva su 2005. godine porasli za nekih 33 odsto, tri puta brže nego u SE. Mereno odnosom ukupnih depozita prema BDP, jugoistočna Evropa je sa 42 odsto sada gotovo eliminisala razliku u odnosu na srednju Evropu u kojoj su depoziti dostigli nivo od 45 odsto. Međutim, nivoi depozita u odnosu na BDP i u jugoistočnoj Evropi i u srednjoj Evropi još uvek predstavljaju jednu trećinu proseka Evrozone.

Uprkos tome što rastu sporije od kredita, nivo depozita još uvek premašuje kredite u većini banaka u srednjoj i istočnoj Evropi. U 2005. godini, odnos ukupnih depozita prema ukupnim kreditima bio je neznatno iznad 110 odsto - što predstavlja pad sa oko 160 odsto u 2000. godini.
Pojava alternativnih načina štednje, naročito u obliku investicionih fondova koji pružaju veći prinos od depozita predstavljala je primetan trend poslednjih godina u centralnoj Evropi. Mada je ovo bio jedan od razloga za sporiji rast depozita stanovništva, on s druge strane predstavlja sve važniju poslovnu mogućnost za banke, jer su fondovi profitabilniji od štednih uloga.  

Bankarski sektor u srednjoj i istočnoj Evropi spreman je da održi svoj impresivan rast u narednim godinama kako se privredna aktivnost bude i dalje širila. Budući da je u ranoj fazi razvoja, verovatno je da će naročito jugoistočna Evropa doživeti značajan rast, podstaknut u velikoj meri kreditiranjem građana i malih i srednjih preduzeća, mada bi krediriranje pravnih lica takođe trebalo da zabeleži adekvatan rast. Iako će kamatne marže biti pod dodatnim pritiskom usled povećane konkurencije, bankarska delatnost bi trebalo da i dalje bude visokoprofitabilna kako banke budu povećavale efikasnost i uvodile nove proizvode i usluge. Dugoročna perspektiva za sektor sigurno izgleda povoljna, jer stepen finansijske intermedijacije u regionu treba još mnogo da raste dok ne dostigne nivoe Evrozone.

(Autor je izvršni direktor za globalna tržišta kapitala u Morgan Stenliju)