"Tigar" danas ne bi bio to što jeste da ljudi koji su ga vodili nisu s velikim oprezom birali banke kod kojih se zaduživalo preduzeće, koje su mogle da prate njihove poslovne planove.

"Logično je da 'Tigar', kao holding koji ima 21 preduzeće u svom sastavu, sarađuje sa više banaka. Već neko vreme je praksa da se krajem aprila bankama, sa kojima je korporacija radila u prethodnoj godini i eventualno nekoj od novih banaka, uz oditovane finansijske rezultate i poslovne planove, dostave i potrebe za finansijskim sredstvima za narednih dvanaest meseci, sa zahtevom da se banke izjasne pod kojim uslovima su spremne da učestvuju u finansiranju",
objašnjava za "Bankar" kako "Tigar" bira "svoje" banke Jelena Petković, izvršni direktor za poslove podrške korporativnom upravljanju.

Zavisno od uslova koje ponude, pravi se lista pet banaka koje su za "Tigar" najprihvatljivije. Izabrane finansijske institucije imaju status korporativnih banaka za naredni jednogodišnji period.

"Ponekad se jave neka manja odstupanja, ali je to osnovni princip u našem poslovanju sa banakama. Naš pristup i politika prema banakama u principu je jednaka politici prema dobavljačima", ističe Petkovićeva.

U ovoj godini status "Tigrovih" korporativnih banaka imaju Alfa, HVB, Socijete ženeral i Inteza banka, sa kojima kompanija ima dugogodišnju saradnju.

"Od finansijske podrške svake od pojedinih banaka zavisi i politika raspodele naših depozita. Što se tiče kreditne politike, korporacija za sada koristi kratkoročne kredite za finansijsko premošćavanje. Odobreni krediti se u roku vraćaju i uzimaju novi, zavisno od potreba. Do sada nismo koristili dugoročne investicione kredite banaka. Glavna smetnja, kad je u pitanju investiciono finansiranje, jeste neizvesnost u pogledu kretanja kursa i relativno još uvek visoke cene tih kredita", kaže ona.

Firme u Srbiji, prema njenoj oceni, skuplje plaćaju novac nego konkurencija u okruženju.

Korporacija za sada koristi kratkoročne kredite za finansijsko premošćavanje. Odobreni krediti se u roku vraćaju i uzimaju novi

"Novac je roba, mada vrlo specifična. S obzirom da su i kompanije i banke profitne institucije, svako nastoji da ostvari profit. Činjenica je da novac poskupljuje, što se vidi kroz rast euribora. U cenu kapitala ulaze i svi potencijalni rizici, a banka, koja dođe na tržište u tranziciji očekuje veću zaradu nego što bi ostvarila na nerizičnim tržištima. Sve to kad se uzme u obzir plaćamo skuplje
novac nego naša konkurencija, jer je okruženje takvo. "Tigar", kao jedna od najvećih kompanija u zemlji, ima odgovrajući status kod naših korporativnih banaka, naravno uvek u okvirima određenim njihovom poslovnom politikom", ukazuje Petkovićeva.

Jaka konkurencija na srpskom tržištu tera banke, kako dodaje, da unose novine i poboljšavaju svoju ponudu, kako bi zadržali stare i privukli nove klijente. "U ranijem periodu odnos sa banakama bio je ograničen na depozitite, plaćanja i kreditiranje. U poslednjih nekoliko godina bankarska ponuda je bitno poboljšana, jer se pored klasične ponude javljaju i novi oblici saradnje. Banke nude dodatne usluge u cilju opstimizacije raspolaganja vašim novcem. Činjenica je da još nisu dovoljno razvijeni neki važni instrumenti kao što je zaštita od valutnih rizika. Velika ponuda kredita za građanstvo za nas je, s jedne strane, dobra, jer podiže ukupnu kupovnu moć u momentu, ali na duže vreme ima kontra uticaj", navodi ona.

Većina izvoznika kritikuje Narodnu banku Srbije da veštački jača dinar i tako im umanjuje prihode. Predstavnici "Tigra" su u tim ocenama umereniji, jer izvozni rezultati te kompanije potvrđuju da kurs nije presudan za prodaju na inostranom tržištu.

"Nesporno je da je cilj Narodne banke Srbije da zadrži inflaciju i kurs pod kontrolom i ona to čini merama koje su joj na raspolaganju. Kao kompanija mi imamo interes da uslovi poslovanja budu stabilni i to je naš osnovni zahtev prema državi. Međutim, naše viđenje je da mere koje su na raspolaganju centralnoj banci ne mogu da obezbede stabilnost na duži rok. Stabilnost na duži rok može da se obezbedi jedino kroz povećanje privrednih aktivnosti, a za to je potrebno da
se zadovolji više uslova - od stanja u okruženju do odgovrajućih zakonskih rešenja, efikasnisnih institucija, stimulativne poreske politike i slično", kaže Petkovićeva.

Ona naglašava da su neke od mera Narodne banke Srbije uticale na poskupljenje kredita, ali da je činjenica da je centralna banka imala razloge zbog čega je pribegla primeni tih mera. Ulazak stranih banaka na domaće tržište imalo je višestruko pozitivan efekat, kako za privredu, tako i za građane, slaže se direktorka "Tigra".

Odluka čelnih ljudi "Tigra" o izboru banke zavisi isključivo od ponuđenih uslova, a ne ko je njihov vlasnik i odakle dolazi kapital

"Ukupan bankarski sistem postao je i efikasniji i konkuretniji, kamatne stope su pale, a banke su uvele niz novina u svom poslovanju. Velika konkurencija među bankama dovodi i do postepenog
ujednačavanja uslova, što je dobro za klijente", smatra ona. Kad je u pitanju izbor banke odluka čelnih ljudi "Tigra" zavisi isključivo od uslova koje ponude banke, a ne ko je njihov vlasnik i
odakle dolazi kapital. "Sa nekim bankama radili smo dobro i kada su bile u domaćem
vlasništvu i radimo i sada dobro kada su u vlasništvu stranih banaka. Sa Jubankom smo imali dugogodišnje izuzetno dobre odnose, koji se dalje veoma uspešno razvijaju nakon prelaska vlasnistva na Alfa banku. Ako je neka domaća banka imala dobru politiku i kvalitetno osoblje kao domaća banka ulaskom stranog kapitala samo je dodato njenoj vrednosti. Činjenica da ima veoma uspešnih domaćih banaka potvrda je da i banka sa domaćim kapitalom može da bude ravnopravan
konkurent banci koja je osnovana sa stranim kapitalom", naglašava Petkovićeva.