Na tender za prodaju 80,12 odsto vlasništva (pri čemu je u državnom, odnosno društvenom vlasništvu nešto više od 50 odsto) koji je raspisala Agencija za osiguranje depozita, prijavilo se 13 kandidata što, prema nekim ocenama, nagoveštava “najuspešniju privatizaciju u finansijskom sektoru”. Uslov za konkurisanje bio je minimalni iznos prihoda od premije osiguranja i saosiguranja od 500 miliona evra po finansijskim izveštajima za poslednju raspoloživu godinu koji su bili predmet revizije (ili da je minimalna ukupna aktiva 5 milijardi evra, ako je reč o bankama), kao i iskustvo u poslovima osiguranja od najmanje pet godina.

Na tender su se prijavili italijanska «Fondiaria SAI» i «Generali», francuska AXA i «Groupama», nemačka «Allianz» i VHV Group, belgijska grupa KBC, švajcarska «La Baloise», «Češka pojištovna», grčka «Ethniki», «Eureko» iz Holandije, slovenački «Triglav» i «Wiener Stadtische» iz Austrije. Nezvanični favorit, prema prognozama u finansijskim krugovima, je nemački «Allianz», čija je godišnja bruto premija približno 100 milijardi evra. U «prvu trojku» ulaze i AXA koja beleži veliki rast naročito kroz akvizicije, i «Generali» koja ima 62 milijarde bruto premije, i već je prisutna u Srbiji.

Možda će se neki naći “u neobranom grožđu” jer se nisu probudili na vreme, ali će zato na dobitku biti građani

Sledeće u «grupi» po obimu poslova su «Groupama», «Fondiaria SAI» i «Eureko» (za koju se nezvanično tvrdi da se povukla iz igre) sa oko 10 milijardi evra bruto premije, zatim slede «Wiener Stadtische», «La Baloise» i KBC koje su slične ne samo po visini bruto premije (3,5 – 5 milijardi evra), već i po ambicijama u regionu Centralne i Istočne Evrope. Za neke pojavljivanje kompanija «Česka pojistovna» i VHV (godišnja bruto premija 1-2 milijarde evra) predstavlja iznenađenje, s obzirom da su njihovi dosadašnji prioriteti geografski udaljeni od Srbije. «Ethniki» i «Triglav», iako imaju godišnju premiju manju od milijardu evra, snažno su prisutni van matičnih zemalja i njihov motiv je očigledno širenje u regionu.

O mogućoj ceni paketa akcija DDOR-a u javnosti se malo govori. Ipak, prema ranijoj proceni doskorašnjeg generalnog direktora ove kompanije Bogdana Kuzmanovića, vrednost čitave kompanije je oko 3,7 milijardi evra. Tako bi država, kojoj pripada nešto više od 50 odsto vlasništva, mogla da inkasira bar 1,9 milijardi evra, što je nagovestio i ministar finansija Mlađan Dinkić, istakavši da će «najznačajniji prihodi od privatizacije u sledećoj godini doći od NIS-a i osiguravajuće kuće DDOR iz Novog Sada». U prilog dobroj prodaji idu i poslovni rezultati ovog osiguravajućeg društva u prethodnoj godini: kraj 2005. dočekala je sa 96,1 milion evra bruto premije, što je za 34 odsto više nego u prethodnoj godini, a kapital je uvećan za 37,33 odsto.
U javnosti su do nedavno mogli da se čuju oprečni stavovi o tome da li je neophodna privatizacija u ovom sektoru, s obzirom da se ekspanzija tržišta očekuje tek između 2008. i 2010. godine, što bi moglo i do nekoliko puta da podigne vrednost kompanija. Bilo je i mišljenja da bi po istom principu trebalo privatizovati i drugu osiguravajuću kompaniju sa većinskim državnim, odnosno društvenim vlasništvom (oko 94 odsto) – «Dunav osiguranje». Većina se ipak složila da je privatizacija bar jedne od ove dve kompanije neophodna, s obzirom da imaju istog većinskog vlasnika, i da ukupno drže više od dve trećine tržišta, pa se njihovo postojanje u sadašnjim uslovima može smatrati državnim monopolom.

Šta je sada čije

Osim onih koje su ovde osnovane po prethodnom zakonu, sa 99 odsto stranog i 1 odsto domaćeg vlasništva («Wiener Stadtische», «Grawe» i «Croatia osiguranja» koje je vlasnik 99 odsto «Milenium osiguranja»), nekoliko stranih osiguravajućih kompanija ušlo je na srpsko tržište kupujući vlasništvo u domaćim kompanijama. Italijanska osiguravajuća kuća «Generali» kupila je 50 odsto plus jednu akciju «Delta osiguranja», koje je po procentu koje zauzima na tržištu na trećem mestu, a ujedno je i najveće privatno osiguravajuće društvo u Srbiji. «Generali» je treći po veličini u Evropi, i posluje u 40 zemalja sveta. Njihov motiv za dolazak u Srbiju su, prema rečima italijanskih partnera, «povoljni ekonomski pokazatelji i nizak nivo zastupljenosti osiguranja u Srbiji, što ukazuje na dugoročnu perspektivu sa mogućnošću rasta».

Za kupovinu DDOR-a prijavilo se 13 kandidata što, prema nekim ocenama, nagoveštava “najuspešniju privatizaciju u finansijskom sektoru”

Austrijsko osiguranje “Uniqa” postalo je vlasnik 80 odsto akcija “Zepter osiguranja”, a vrednost transakcije bila je 16 miliona evra (u narednom periodu najavljen je otkup i ostatka vlasništva). “Zepter” zauzima oko 4 odsto ukupnog tržišta, ali i 35 odsto učešća u životnom osiguranju, na koje je usmereno 70 odsto poslovanja ove kompanije. U 2005. je ostvaren rast od 55 odsto u odnosu na godinu ranije, pa je ukupna premija dostigla 17 miliona evra. “Uniqa” je, pak, najveće osiguranje u Austriji, koje je u prethodnoj godini zabeležilo rast od 57,5 odsto. “U Srbiju smo došli prvenstveno jer želimo da proširimo poslovanje u regionu i povećamo profit, a pozitivni parametri ovde su rast BDP-a, pozitivna ekonomska situacija i pozitivna očekivanja po pitanju održivosti ekonomskog razvoja”, kaže Gerald Miler, komercijalni direktor “Uniqa” iz Beča.

Osim njih, preko akvizicija će ubuduće ovde poslovati i dve slovenačke kompanije – “Triglav” i “Sava-Re”. “Triglav” je sa “Kopaonik” osiguranjem postigao dogovor o preuzimanju najpre 69, a zatim čitavih 95 odsto akcija po ceni od 27,30 evra po akciji, a namera im je da postanu vlasnici 100 odsto manje jedna akcija. “Kopaonik” zauzima oko 3 odsto domaćeg tržišta, a u 2005. je ostvario oko 11 miliona evra premije. “Triglav” zauzima 42,8 odsto tržišta u Sloveniji, ukupna premija ostvarena u 2005. godini bila je 620 miliona evra. Cela grupacija (u kojoj se nalaze i kompanije u Hrvatskoj, BiH, Crnoj Gori i Češkoj) ostvarila je ukupnu premiju od oko 720 miliona evra. “Triglav” je ovdašnjoj javnosti poznat po tome što već nekoliko godina nastoji da se vrati na srpsko tržište, a ova transakcija posmatra se kao “prirodan povratak”, s obzirom da je “Kopaonik” -  “srpski naslednik” nekadašnjeg “Triglava” koji je poslovao na teritoriji SFRJ.

“Sava-Re” postaće vlasnik 98,7 odsto akcija “Polis osiguranja”, koje ima udeo od 1,7 odsto na domaćem tržištu. Ukupna premija ove kompanije, koja je nastala spajanjem “Kolos osiguranja” i “Beobanka osiguranja”, u 2005. godini bila je 577 miliona dinara. Ova slovenačka kompanija nedavno je preuzela i 51 odsto kosovske osiguravajuće kuće “Dukađini”, treće po veličini na Kosovu, koja pokriva 17 odsto tamošnjeg tržišta.

Izmenjena struktura

U javnosti su se do nedavno mogli čuti oprečni stavovi o privatizaciji u osiguranju, pošto se ekspanzija tržišta očekuje tek između 2008. i 2010. godine

Najzad, krajem novembra NBS je izdala dozvolu za rad akcionarskom društvu za životno osiguranje «Credit Agricole Life», i ovo je prva grinfild licenca izdata po važećem Zakonu o osiguranju. Većinski osnivač je «Credit Agricole SA» iz Francuske, poslovna grupa koja se bavi finansijskim uslugama širom sveta, i koja je na francuskom tržištu osiguranja treća po učešću u pružanju svih vrsta usluga osiguranja, a druga po osiguranju života. Ukupna imovina ove grupe veća je od bilion evra, prihodi u 2005 bili su 13 milijardi evra, a broj zaposlenih veći od 62.000.
Sve ovo već je poprilično izmenilo strukturu na ovdašnjem tržištu, bar kad je reč o vlasništvu, a što se učešća na tržištu tiče, i tu se uskoro očekuju promene. Ne tako davno, ovde je radilo oko 40 osiguravajućih društava, od kojih je tokom poslednjih godinu i po dana više od polovine izgubilo dozvole za rad, pošto je NBS preuzela i pojačala nadzor nad ovim sektorom. Trenutno ima 13 društava koja se bave poslovima osiguranja (bez onih koji rade reosiguranje ili će se baviti upravljanjem privatnim penzijskim fondovima), odnosno 14 sa «novolicenciranim». Kad se izuzmu «Dunav» (koji je u fazi restrukturiranja) i DDOR (koji je u fazi privatizacije), posle navedenih promena, u domaćem vlasništvu ostaju još svega četiri društva, među kojima je jedno u postupku prodaje većinskog paketa. Prema rečima Mire Erić Jović, viceguvernera NBS, ne treba očekivati da će strane kompanije zadržati postojeća učešća na tržištu, nego da će se boriti da zauzmu što veći prostor i bolje se pozicioniraju.

«Strane kompanije koje dolaze u Srbiju sa strategijom razvoja proizvoda osiguranja ovde, doneće dobru praksu poslovanja, razvoj korporativnog upravljanja i upravljanja rizicima, jačanje transparentnosti rada, kao i pouzdanost obelodanjenih informacija i finansijskih izveštaja», kaže za «Bankar» Mira Erić Jović. «Naravno, jaka konkurencija koja sa sobom donosi i nova znanja, uticaće na povećanje ponude i na kvalitet usluga osiguranja, na poštovanje prava klijenata, i jačanje poverenja javnosti – na razvoj sektora osiguranja u Srbiji».

Počele grinfild investicije

Zanimljivo je da je, upkos velikoj zainteresovanosti stranaca, tek sada dodeljena prva licenca za grinfild investiciju u osiguranju. Do donošenja Zakona o osiguranju 2004. godine, strancima nije bilo dozvoljeno da otvaraju osiguravajuća društva isključivo u sopstvenom vlasništvu, već je bar jedan odsto moralo da ima domaće pravno ili fizičko lice.

“Sadašnjim Zakonom o osiguranju nije zabranjeno da stranci otvaraju sopstvena osiguravajuća društva, iako je zadržan uslov reciprociteta. Ipak, čini se da je želja NBS bila da najpre konsoliduje tržište, odnosno da privatizuje sve što smatra da je potrebno, pa tek onda da počne da prihvata grinfild investicije u ovoj oblasti”, kaže za “Bankar” Amalija Pavić, viši savetnik za trgovinu Savetodavnog centra za ekonomska i pravna pitanja projekta EAR. “Ukoliko neko strano osiguranje hoće to da sprovede, Zakon ne zabranjuje. Ipak, formulacija u Zakonu da će NBS dati dozvolu za poslove osiguranja “na osnovu ocene ispunjenosti zakonskih uslova” ali i “opravdanosti osnivanja akcionarskog društva za osiguranje” za koje godinu dana nisu bili propisani uslovi – ostavljala je regulatoru značajan stepen diskrecije.

Da je naša zemlja u vreme donošenja Zakona bila članica Svetske trgovinske organizacije, ovo bi se tretiralo kao grubo kršenje pravila transparentnosti, a već u procesu pritupanja traženo je detaljno obrazlaganje ovakve formulacije. Dobro je što je početkom procesa pristupanja STO, od 2005. godine, Srbija preuzela obavezu da neće uvoditi restriktivnije mere od onih u vreme početka procesa, pa se možemo nadati samo poboljšanju”, kaže Pavić, i dodaje da će se do pristupanja Srbije STO (2008. ili 2009.) tražiti značajna liberalizacija u sektoru osiguranja.

S druge strane, Mira Erić Jović smatra da grinfild investicija u ovom sektoru nije bilo zato što postojeća društva za osiguranje imaju svoje razgranate mreže prodaje, koje po pravilu nije lako izgraditi, i koje zahtevaju ne samo visoke inicijalne troškove, nego i dobro poznavanje tržišta. „Jedna grinfild licenca je već izdata, u proceduri je još jedan zahtev za grinfild licencu od strane inostranih kompanija, novim Zakonom o bankama koji je stupio na snagu 1. oktobra omogućeno je i bankama da prodaju proizvode osiguranja, što će dovesti do zaokreta u prethodnoj praksi”, kaže Erić Jović.

Činjenica da je popriličan broj velikih kompanija već ovde, i da će ih uskoro biti još, pokazuje da će doći do nove raspodele tržišnog učešća, a vrlo je verovatno i do pregrupisavanja. Iako se “Dunav” trudi da dokaže da se ne plaši konkurencije, po svoj prilici će ubuduće morati da primeni neku novu strategiju ukoliko hoće da zadrži svoj procenat na tržištu - iz prostog razloga što nije imao prilike da se bori sa ovako ozbiljnim igračima. Kad je, s druge strane, reč o malim osiguravajućim kućama (koje se pretežno bave obaveznim osiguranjem od autoodgovornosti), pitanje je da li će u novim okolnostima uopšte moći da opstanu, pa se s te strane očekuje njihovo ujedinjavanje, odnosno ukrupnjavanje. Možda će se neki naći “u neobranom grožđu” jer se nisu probudili na vreme, ali će zato na dobitku (osim države, posle prodaje DDOR-a…) biti građani, jer će uskoro shvatiti da osiguranje nije samo “obaveza koju treba odraditi da bi se registrovao automobil”.