Za razliku od srednjovekovnog dramskog moraliteta, ovaj savremeni moralitet, koncept je ateističkog uma, kojem je takođe stalo do morala i slobode, jednom rečju, do smisla ljudskog života. Ali, tu više nema Boga, niti je poslednja reč o ispravnom, moralnom ponašanju – reč crkvenog kanona i dogme. Čovek je prepušten samome sebi i odnosu prema drugom čoveku. Život kakav živi, može ga ispunjavati ili mu oduzimati nešto bitno i dovoditi ga do očajanja. Prazan ili ispunjen život, to je dilema i upozorenje Mekvinovog moraliteta. Čovek treba da spozna i oseti tu razliku između punoće i praznine sopstvenog postojanja.

Da biste pročitali članak, morate biti pretplatnik.