Pečati Srbije: peglane kobasice
Tajna pirotskih tavana
Autor: Marjan Đorđević
Specifičnost ove gurmanske poslastice je pre svega u vrsti mesa koje se koristi za pripremu. Potrebni su maksimalno obezmašćeni komadi junećeg, kozjeg, ovčijeg i ponekad magarećeg mesa, retko konjskog. Svinjsko meso se ne koristi za proizvodnju ovog specijaliteta zbog posebnog načina sušenja i sadržaja masnoće
Pod sloganom Pirot de Janeiro, krajem januara održano je Drugo svetsko prvenstvo u pravljenju pirotske peglane kobasice, koje je okupilo 32 takmičara, među kojima su bili stočari, policajci, carinici, šnajderi, inženjeri, lekari, pekari, profesionalni ugostitelji i privatni preduzetnici.
Sve njih vodila je želja da se potvrde i pokažu da je peglana kobasica koju oni proizvode najukusnija i najkvalitetnija, a recept koji im je prenet u nasleđe od starijih članova porodice – najbolji. Uz fenomenalne zvuke etnodžeza, za koji je bio zadužen bend Jovana Maljokovića, na stotine Piroćanaca, i mnogo više gostiju sa strane, uključujući i goste iz Amerike, Italije, Francuske, Španije i Bugarske, posetilo je ovu manifestaciju koja se nameće kao još jedan kvalitetan događaj na kulturnoj mapi Srbije.
Da biste pročitali članak, morate biti pretplatnik.
Prijavite se svojim korisničkim imenom i šifrom da biste pristupili ovom tekstu.
Komentari (0)
Unestite tekst komentara: