Delta Holding

Uplaćen porez od 2,63 milijarde dinara za Maxi

Kompanija Delta holding uplatila je u budžet Republike Srbije porez na kapitalnu dobit u vrednosti od 2,63 milijarde dinara, saopštila je u Beogradu kompanija Delta Holding. Porez je uplaćen na osnovu prošlogodišnje prodaje lanca Maxi u Srbiji belgijskoj kompaniji Delez za 932,5 miliona evra. „Kompanija Delta Holding izmirila je poreske obaveze po osnovu prodaje kompanije Delta Maxi u skladu sa važećim zakonskim propisima Republike Srbije.”, izjavila je potpredsednica za korporativne komunikacije Delta Holdinga Jelena Krstović. Kompanija Delta Maxi nalazila se u vlasništvu kompanije Hemslade sa Kipra koja nije poreski obveznik Republike Srbije. Odlukom Delta Holdinga, formirano je pravno lice Delta Kapital sa sedištem u Beogradu i tako je stvoren pravni osnov da navedeni porez bude plaćen u Srbiji, rekla je Krstovićeva. Kompanija Delez postala je novi vlasnik 100 odsto beogradskog trgovinskog lanca Delta Maxi, potpisivanjem ugovora 3. marta 2011, a u cenu od 932,5 miliona evra uključena su i neto dugovanja Maksija od 300 miliona evra prema dobavljačima.

Comico Oil

Zakup zemljišta na 99 godina

Skupština Smedereva izdala je američko-holandskoj kompaniji Comico Oil u zakup na 99 godina 113 hektara za gradnju rafinerije. Odbornici su prihvatili izmenjen predlog Ugovora o zakupu kojim su precizirana prava i obaveze kompanije, pre svega da ne može da uđe u posed dok ne isplati 652 miliona dinara, kolika je bila ponuđena cena. Comico je na dobijanje zemljišta u zakup čekao tri godine zbog sporova u lokalnoj vlasti u Smederevu oko toga da li tom gradu treba rafinerija. Opozicija je bila protiv rafinerije, a kao osnovni razlog je navodila zagađenje. Prethodni ugovor o zakupu zemljišta Skupština Smedereva je odbacila u januaru ove godine.

Železara Smederevo

Ponovo u pogonu

Železara Smederevo ponovo je pokrenula proizvodnju visoke peći broj dva, nakon prestanka rada u februaru zbog loših vremenskih uslova. Veći deo zaposlenih mogao je da odabere plaćeno odsustvo ili godišnji odmor, ali se sada većina vratila i počela redovne aktivnosti, saopšteno je iz Železare. Pripreme za pokretanje proizvodnje privode se kraju, a za početak je pristigla i dovoljna količina sirovina za redovan rad primarne proizvodnje i nastavak procesa rada završne proizvodnje.

Gorenje

Otvorena fabrika u Zaječaru

Slovenačka kompanija Gorenje otvorila je fabriku veš mašina u Zaječaru koja će zaposliti 300 radnika i u koju je uloženo 2,9 miliona evra. Potpredsednica Vlade Srbije Verica Kalanović rekla je na otvaranju da je to najveća investicija u industriju u istočnoj Srbiji. „Ovakvih dana u istočnoj Srbiji nema mnogo. Mi smo danas pokazali da u istočnu Srbiju vredi ulagati, da proizvodi koji se ovde prave mogu da odgovore najzahtevnijim svetskim tržištima, a da su radnici iz ovog regiona kvalifikovani za to”, istakla je Kalanović. Ona je dodala da Vlada Srbije mora da podržava ovakve projekte jer su to podsticaji za dolazak i drugih investitora. Gorenje ima proizvodnju i u fabrikama u Valjevu i Staroj Pazovi, tako da će u Srbiji ukupno zapošljavati više od 1.500 radnika, a ulaganja će iznositi više od 60 miliona evra. Ta kompanija 95 odsto proizvodnje izvozi u zemlje Evropske unije, Rusiju i Ameriku.

Banca Intesa i EFSE

Krediti za kupovinu poljoprivrednog zemljišta

Banka Inteza je u saradnji sa Evropskim fodnom sa jugoistočnu Evropu (EFSE) u ponudu namenjenu registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima uvela kredite za kupovinu poljoprivrednog zemljišta, saopšteno je iz te banke. Prema rečima direktora Sektora za upravljanje prodajom za mali biznis Predraga Milenovića, krediti će se odobravati u iznosu do 100.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti, po srednjem kursu Narodne banke Srbije, na dan realizacije kredita, uz kamatnu stopu od 8,5 odsto plus šestomesečni Euribor. Maksimalan rok otplate biće do 120 meseci. Predmet finansiranja može da bude bilo koje poljoprivredno zemljište, uz uslov da korisnik kredita već ima u vlasništvu veću površinu poljoprivredne zemlje od površine koja se finansira. Pravo da se prijave za kredit imaju sva registrovana poljoprivredna gazdinstva iz Srbije, koja otvore namenski poljoprivredni račun u Banci Inteza.

Habitfarm

Bankrot

Fabrika lekova Habitfarm iz Prilika kod Ivanjice bankrotirala je, po odluci Privrednog suda u Čačku. Fabrička imovina biće ponuđena na prodaju kako bi bili namireni poverioci kojima su priznata ukupna potraživanja od 13,5 milijardi dinara. Najveći poverioci su Agrobanka, kojoj Habitfarm duguje 4,04 milijarde dinara, AIK banka, 2,07 milijardi, i Piraeus banka, 1,2 milijardi dinara. Kompanija je osnovana 1997. i nekoliko godina je radila kao pogon Galenike.

Da biste pročitali članak, morate biti pretplatnik.

Prijavite se svojim korisničkim imenom i šifrom da biste pristupili ovom tekstu.

Korisničko ime: Šifra: Zapamti me

Zaboravljena šifra?